Ako ostanem

Isključite Ad Blocker

Ovaj sajt je, izmedju ostalog, omogućen i prikazivanjem reklamnog sadržaja. Molimo isključite adblocker - hvala.

Sedamnaestogodišnja Mia suočena je s teškim odlukama. Hoće li ostati vjerna svojoj prvoj ljubavi — glazbi — čak i pod cijenu da izgubi dečka i napusti obitelj i prijatelje? Što će učiniti sa svojim životom? A onda, jednoga jutra u veljači, Mia i njezina obitelj sjedaju u automobil i u trenutku se sve promijeni. Odjedanput nestanu svi izbori, osim jednoga. I samo on postane bitan. Ako ostanem bolno je lijep roman o snazi ljubavi, istinskome značenju obitelji i odlukama s kojima se svi moramo suočiti.

Odlomak:

Svi misle da se to dogodilo zbog snijega. Na neki način, to je točno.
Jutros sam se probudila, a livada pred kućom bila je prekrivena tankim slojem bijelog prekrivača. Niti dva i pol centimetra, ali u ovom dijelu Oregona čak i sitan pršić napravi potpuni zastoj, jer ona jedna jedina ralica koju imamo u ovom okrugu bude zauzeta čišćenjem cesta. S neba pada vlažna voda - pada i pada i pada - a ne smrznuta kiša, kao što se zna dogoditi.
Ima dovoljno snijega da otkažu nastavu. Moj mladi brat, Teddy, ispustio je bojni poklič kada su na maminu radiju objavili da nema škole. »Snježni dan!« vikne. »Tata, idemo napraviti snjegovića.«
Tata se nasmiješi i prstima lupne lulu. Nedavno ju je počeo pušiti kako bi pojačao dojam svog retro imidža iz pedesetih. Nosi i leptir-kravate. Nisam sasvim sigurna je li to podrugljiv način da svijetu objavi kako je nekoć bio punker, a sada je profesor engleskog u osnovnoj školi, ili ga je to što je postao učitelj vratilo u prošlost pa je ovo je njegov istinski modni izričaj. Kako bilo, volim miris duhana. Miriše na dim i nekako slatkasto. Podsjeća me na zimu i peći na drva.
»Možeš hrabro pokušati«, tata odgovori Teddyju. »Ali jedva se hvata za tlo. Možda bi mogao razmisliti o tome da napraviš snježnu amebu.«
U tatinu glasu čujem da je sretan. Već i dva i pol centimetra snijega znače da će sve škole u okrugu biti zatvorene, uključujući moju srednju školu i osnovnu školu u kojoj tata radi. Dakle, i za njega je to slobodan dan. Moja majka, koja radi u turističkoj agenciji u gradu, isključi radio i nalije si drugu šalicu kave. »E, pa ako ćete vi danas markirati, onda ni ja ne namjeravam ići na posao. To ne bi bilo pravedno.« Podigne slušalicu i nazove nekoga. Kada je završila, pogleda nas. »Da napravim doručak?«
Tata i ja prasnemo u smijeh u isti čas. Mama priprema žitarice i prepečenac. Tata je kuhar u obitelji.
Pretvarajući se da nas ne čuje, otvori ormarić i izvadi brašno za palačinke.

»Ma, dajte, pa koliko teško to može biti? Tko želi palačinke?«
»Ja! Ja!« poviče Teddy. »Možemo li u njih staviti komadiće čokolade?«
»Ne vidim zašto ne bismo mogli«, odgovori mama.
»To!« uzbuđeno će Teddy, mašući rukama po zraku.
»Imaš puno previše energije za ovako rano jutro«, zadirkujem ga. Okrenem se prema mami. »Možda ne bi trebala dopuštati Tcddyju da pije toliko kave.«
»Prebacila sam ga na beskofeinsku«, odvrati mama. »Jednostavno je prirodno živahan.«
»Glavno da ne prebacuješ mene na beskofeinsku kavu«, kažem.
»To bi bilo zlostavljanje djeteta«, ubaci se tata.
Mama mi pruži šalicu iz koje se pušilo i novine.
»Unutra je dobra slika tvog mladog gospodina«, kaže.

Nastavak na strani broj 2.

Naša ocjena
Vaša ocjena?
[Ukupno 2 Prosjek: 2]



Leave a Reply