Igra sudbine

Isključite Ad Blocker

Ovaj sajt je, izmedju ostalog, omogućen i prikazivanjem reklamnog sadržaja. Molimo isključite adblocker - hvala.

- Mogao si nazvati i reći da dolaziš tako kasno - odsutno je rekla Nicole dok je popravljala pokrivač pod kojim se nalazila.

- Nisam imao vremena za telefonske razgovore. Znaš da sam morao ostati dulje na poslu.

Zapravo, nije to znala. Mogla je samo pretpostavljati, s obzirom na to da joj već odavno Josh nije govorio ništa o svojim poslovima. Već je počela gubiti strpljenje zbog njegovih sve češćih izbivanja i iznenadio ju je njegov nestrpljiv ton. Prestala je potezati pokrivače i pogledala ga. Stajao je nasred sobe i tjeskobno stiskao šake ne gledajući u nju.

- Je li sve u redu? - upitala je.

- Da, sve je super - suho je odgovorio, ali je bilo očito da se jedva kontrolirao. Naglim pokretom joj je okrenuo leđa i počeo se razodijevati.

- Josh, reci mi - navaljivala je - osjećam da te nešto muči. Loš dan na poslu?

Bespomoćno je opustio ramena i pognuo glavu.

- Ne mogu više, Nick - tiho je rekao.

Nicole nije voljela nadimak koji joj je dao. Osjećala se kao da se obraćao muškarcu, a ne njoj kad bi je tako nazivao.

Okrenuo se prema njoj i uputio joj tužan pogled.

- Čemu tolika drama, Josh? Što se događa?

- Moramo prekinuti. Ja odlazim. Večeras...

- Molim?! - zatreptala je u nevjerici.

- Odlazim. Dosta mi je - ponovio je, otišao do ormara i izvukao kovčeg.

Bila je više nego zatečena njegovim ponašanjem.

- Imam drugu - rekao je dok mu je glava počivala u ormaru.

S nevjericom je buljila u njegova gola leđa. I to joj je ovako servirao? Dok je vadio odjeću iz njihova ormara koji su zajedno kupili!

- Kako to misliš - pročistila je grlo - imaš drugu?

Josh je duboko udahnuo i pogledao je s nelagodom.

- Nick, ja... imam... drugu... - stisnuo je zube kao da razgovara s djetetom na rubu strpljenja, a zatim nastavio mekšim tonom. - To traje već mjesecima. Volim je - skupio je ruke i nervozno stiskao šake. - Žao mi je - izgledao je poput dječaka koji je čekao zasluženu kaznu. - Čekao sam pravi trenutak da ti to kažem, ali... - ispravio se i raširio ruke - Nick, ona je tako nepredvidiva i zabavna - govorio je kao da je želio opravdati svoj izbor. - S njom imam toliko toga zajedničkog...

- Ti to ozbiljno?! - oštro ga je prekinula u hvalisanju.

- Da.

Prodorno ga je pogledala kao da će tako odgonetnuti šali li se ili ne. I shvatila je da je bio krajnje ozbiljan.

- Tako znači - bila je zaprepaštena. - Ne mogu vjerovati. Kako se usuđuješ? - upitala je promuklim glasom. - Stojiš tu napola odjeven i ležerno mi govoriš da me ostavljaš? Da imaš drugu!? - uhvatila je prvo što joj se našlo pod rukom i bacila prema njemu.

Kad je ugledala njegov iznenađeni izraz, shvatila je da je na njega bacila jastuk. To je bila kap koja je prelila čašu. Brzo se osvrnula oko sebe i kroz zamućen pogled tražila nešto što bi mu nanijelo bol. Bar da osjeti dio onoga što je on upravo učinio njoj. Nažalost, nije čekao, nego je otišao s onim što je uspio spakirati.

Prije nego je nestao doviknuo je:

- Razgovarat ćemo kad se smiriš - zatvorio je vrata ne obazirući se na njene uznemirene povike.

- Ja se trebam smiriti?! Ja!! Kako se usuđuješ? - vikala je gledajući zatvorena vrata.

Skočila je s kreveta i otišla do prozora iako je znala da ga neće moći vidjeti.

Ostala je ondje toliko dugo da je izgubila pojam o vremenu. Tupo je zurila u ulična

svjetla koja bi se zamaglila dok ne bi trepnula i vratila suze duboko u sebe.

Kamo je otišao ovako kasno? Što je mislio gdje će spavati? Istina ju je zapljusnula u lice poput hladne vode.

Otišao je do nje. Nastavak na broju 2

Naša ocjena
Vaša ocjena?
[Ukupno 4 Prosjek: 2.3]



Leave a Reply