Diana Palmer – Esmeralda

Isključite Ad Blocker

Ovaj sajt je, izmedju ostalog, omogućen i prikazivanjem reklamnog sadržaja. Molimo isključite adblocker - hvala.

----Prazno, zar ne? — upitao je visok muškarac od svojih tridesetak godina i ležerne prekrstio nogu preko noge.
— Neprijatna tišina.
Emili ga je strogo pogledala, ne želeći da prizna da se slaže. Pogled njegovih plavosivih očiju ie sledio, kao da nema ništa pametnije da radi i sada se zabavlja ispitujući njeno mlado, lepo telo. Bilo je nemoguće ne primcćivati sa u ogromnoj, praznoj prostoriji u kojoj je vladala tišina. Bio ie petak, dan kada bi se svi službenici sakupljali upravo tu i zato je Lmili sve izgledalo gotovo sablasno. Za svega tri nedelje, sve se u kompaniji „Fenton" promenilo. Sve njene kolege programeri dobile su otkaz, a ona sama otići će poslednja. Podigla je pogled prema plavim očima koje su je pratile.
----Ko ste vi? — upitala je, mada ie podsvesno znala o kome je reč.
——Ne verujem da sam baš dobrodošao ovde. Ja sam na neki način, kriv što ovo odeljenje neće postojati posle pet sati
Fmili ie klimnula glavom. — Tako sam i mislila, gospodine Mekintajer.
——Na raspolaganju, gospođice Morou.
----Vi znate moje ime?
Prešao je pogledom po praznoj prostoriji. Jedan pored drugog, ekrsni mnogobroinih kompjutera činili su se beživotni, a iza njih bile su prazne stolice, jer su ljudi koji su tu radili iznenada ostali bez posla. Ćuo se rad klima-uređaja i ništa više.
——Naravno da znam — odgovorio je mirnim glasom. — To je proces eliminacije. Vi ste izabrani da odete poslednji.
----To ste vi učinili, gospodine Mekintajere? Da li bi trebalo da se osećam počastvovanom?
NASTAVAK NA STRANI 2

Naša ocjena
Vaša ocjena?
[Ukupno 2 Prosjek: 4]



Leave a Reply