Gospodin Možda – Jane Green

Isključite Ad Blocker

Ovaj sajt je, izmedju ostalog, omogućen i prikazivanjem reklamnog sadržaja. Molimo isključite adblocker - hvala.

Ukratko: Libi ima dvadeset i sedam godina i veruje da će se bogato udati. Ali pojavljuje se Nik – zgodan, drag, duhovit momak bez prebijene pare, koji živi u oronulom, iznajmljenom sobičku na severu londona. Sa druge strane Ed, bankar, ima predivnu kuću u Ridžens Parku i novca dovoljno da Libi zaboravi njegove smešne brkove i da toleriše njegove nepodnošljive navike, a i lud je za njom. Ali, da li Libi zaista zna šta joj je potrebno?

Odlomak:

Verovatno se pitate kako sam uopšte upoznala Nika jer, ruku na srce, pravo je čudo da su se naši životni putevi uopšte ukrstili. Zapravo, nas dvoje smo se već jedno izvesno vreme poznavali. Viđala sam ga na nekim čudnim žurkama na koje sam odlazila sa svojom prijateljicom Sali - koju smo zvali Sal - i nikada nisam obraćala pažnju na njega, nisam ga toliko često viđala da bih uopšte stigla da obratim pažnju na njega, budući da smo Sal i ja retko izlazile zajedno.

Sal i ja smo nekada radile zajedno, indirektno. Pre mnogo godina, kada sam tek počela da radim kao običan asistent u Agenciji za odnose sa javnošću, Sal je bila novinar u jednom časopisu i u to vreme je bila jedina osoba koja se nije ponašala prema meni kao prema psu. Time je otpočelo naše prijateljstvo.

Nije da mi se ne dopada. Ona je sjajna devojka. Jednostavno je drukčija. Hoću da kažem, drugačija od mene. Sličnija je Niku i sećam se kao kroz maglu da se ona nekad ložila na njega. To je verovatno jedini razlog zbog koga sam ga upamtila, tražila je od mene da ga posmatram i da prijavim ako primetim da on posmatra nju, kao i druge slične stvari, i ja sam to činila jer je ona bila moja prijateljica, a pri tom sam imala i čime da se zabavljam, a to je bilo mnogo bolje nego da stojim tamo i umirem od dosade i molim boga da se što pre nađem na nekom drugom mestu.

Vukla me je sa sobom na te žurke koje sam ja prezrivo smatrala studentskim žurkama, osim što niko od prisutnih već godinama nije bio student, i one su se uvek održavale u nekim ofucanim kućama u kojima je zajedno živelo po petoro ili šestoro njih, i niko od tih ljudi nije bio iz moje priče. Nisam mogla sebi da priuštim stil života koji sam želela. Pogotovu tada. Prohtevi princeze, a džep klošara, gunđala je moja majka svaki put kada bih napravila fatalnu grešku i pojavila se kod svojih roditelja u novoj garderobi.

 

„Šta je to? ” pitala bi moja majka negodujući.

Kliknite broj 2 za nastavak...

Naša ocjena
Vaša ocjena?
[Ukupno 0 Prosjek: 0]



Leave a Reply