Plamteći horizont

Isključite Ad Blocker

Ovaj sajt je, izmedju ostalog, omogućen i prikazivanjem reklamnog sadržaja. Molimo isključite adblocker - hvala.

Pompeja Ortez je čežnjivo gledala kroz prozor aviona. Srce joj je ubrzano kucalo kada se na vidiku ukazala zgrada aerodroma u Antatagasti. Zlatnoplava kosa uokvirila je svezu lepotu njenog lica. Malo istaknuta brada odavala je čvrstu volju, a svetlucava svetlost njenih ljubičastih očiju, koje su bile uvek najprivlačnije na njenom licu, bila je ogledalo njenog blistavog duha. Fino oblikovana usta odavala su osobu osetljivu i lako ranjivu.
Slab potres osetio se u trenutku kada su točkovi aviona dodirnuli pistu. Pompeja čvrsto stisnu usne. Uzalud je posmatrala trudeći se da ugleda Crasijana, znajući da bi to sa ove udaljenosti bila prava sreća da ga vidi.
Teskoba je odjednom obuze. Šta ako Grasijano nije došao da je sačeka? U njenim mislima vreme poče brzo da se vraća unazad. Juče, kada su razgovarali telefonom, obećao je da će je sačekati. Rekla mu je da stiže ovim avionom iz Santijaga. Nije tražio objašnjenje kada je rekla da želi da iznenadi roditelje.
Glupo je plašiti se toliko, govorila je u sebi. Usne su joj se nervozno stezale. Eto, šta ljubav čini od nje. Grasijana nije videla već dva meseca. Tada su oboje bili zaljubljeni, ali mnogo toga moglo se dogoditi u međuvremenu.
Avion je rulao da bi se konačno zaustavio na pisti. Pompeja otkopča sigurnosni pojas i ustade nestrpljivo da se pridruži grupi putnika koja se spremala da izađe. Ruka joj nehotice pređe preko suknje, proveravajući da li su zakopčana sva dugmeta, osimposlednja dva, koja su ostavljala otvorenu suknju oko njenih kolena, omogućujući joj da brže hoda i otkrivajući vitke noge, uz nagovcštaj njenih isto tako lepo građenih bedara.Nastavak na broju 2...

Naša ocjena
Vaša ocjena?
[Ukupno 3 Prosjek: 3]



Leave a Reply