Pravo vreme

Isključite Ad Blocker

Ovaj sajt je, izmedju ostalog, omogućen i prikazivanjem reklamnog sadržaja. Molimo isključite adblocker - hvala.

Grej Čejs je ustao od stola za crtanje i prišao prozoru. Sa dvadesetog sprata na kome se nalazila njegova kancelarija, imao je fantastičan pogled na Boston, kao na dlanu.
- Ovo je bila očeva kancelarija, prvi put sam ušao u nju pre dvadeset godina i prvo što sam uradio, pogledao sam kroz prozor. Stajali smo obojica i gledali Boston ispred nas. Tada me je otac pitao čime
nameravam da se bavim u životu.
Bilo mi je najlogičnije da mu kažem da nameravam da budem arhitekta. Rekao mi je, ako to nameravam, samo da bi bio dobar sin i nastavio porodični posao, mogu odmah da se predomislim. Ali, ako zaista volim arhitekturu, bio bi najsrećniji otac na svetu.
- Znači, jedan od razloga zašto si postao arhitekta je i to što si želeo da dobiješ ovu fantastičnu kancelariju. To je jak razlog, rekao bih, stari moj! - njegov kolega i prijatelj Edi je po običaju morao da se našali.
Grej je prihvatio šalu. Nasmejao se, glasno i od srca.
- Zamisli, upravo tako. Završio sam arhitekturu zbog ove kancelarije, bolje rečeno, zbog ovog pogleda na grad. Vidiš kako su moje ambicije bile velike!pravo-vreme

 

Nastavak na broju 2

Naša ocjena
Vaša ocjena?
[Ukupno 0 Prosjek: 0]



Leave a Reply