Proleće u Frankfurtu

Isključite Ad Blocker

Ovaj sajt je, izmedju ostalog, omogućen i prikazivanjem reklamnog sadržaja. Molimo isključite adblocker - hvala.

Čitavog tog dana i prethodne noći pljuštala je kiša, a onda se neočekivano razvedrilo. To kasno, avgustovsko posle podne bilo je nestvarno lepo dok su se Robert i Lena vozili u njegovom otvorenom, sportskom poršeu, kružeći ulicama oko Franc placa. Oblaci su se razišli i nebo je blistalo, obojeno rumenilom zalazećeg sunca. Sa krošnji drveća i sa toplog asfalta isparavala je voda i u vazduhu se osećao miris ozona koji se javlja posle letnje kiše. Slapovi u gradskim fontanama blistali su poput kristala. Ali, za razliku od Roberta koji je uživao gledajući oko sebe, tridesetogodišnja Lena Svare uopšte nije registrovala lepotu tog trenutka, onu moćnu silu prirode koja je ipak nekako živela u milionskom gradu od betona, stakla i čelika.
- Divan je Frankfurt, u proleće... - Robert je počeo da pevuši neku staru pesmu čije reči je pamtio iz detinjstva. - A divan je i u leto, zar ne? Svi gradovi su lepi u leto, ali su svi ružni u zimu i u jesen. U tome je moj najveći životni problem: prokleti posao me prisiljava da preko ćele godine živim u Frankfurtu, iako bih čim lišće opadne sa grana najradije pobegao negde na jug. Na primer, u Italiju. Nikada nisam mogao da razumem kako je moja baka. Nada Čartesi, pristala da iz divne sunčane Verone dođe ovamo, na hladni sever Evrope. U pitanju je bila velika ljubav, ali ipak.. NASTAVAK NA STRANI 2

Naša ocjena
Vaša ocjena?
[Ukupno 1 Prosjek: 5]



Leave a Reply