Savršen poklon

Isključite Ad Blocker

Ovaj sajt je, izmedju ostalog, omogućen i prikazivanjem reklamnog sadržaja. Molimo isključite adblocker - hvala.

Jul 1981.

Mile moje,

Ne postoji lak način da se kaže zbogom - ne posle našeg “zdravo”. Kakav je to dan bio, vaša identična ružičasta lica žmirkala su na mene kao dve stare duše koje će me voditi zajedno kroz naše avanture, jer bila sam tako mlada kad sam vas dobila. I hvala nebesima na tome! Ugrabile smo šest dragocenih godina, a nije trebalo da budu naše, i naterale smo ih da plešu, zar ne?

Sve mi je bilo tako jasno u tom trenutku: vi ste razlog što moje srce kuca i što mi se oči otvaraju, što moja koža diše i moj duh uzleće. Vi ste moje srce, moja duša, moja ljubav, moj život. Radovala sam se svakom trenutku s vama - ne samo čudesnom izrazu na vašim licima u božićno jutro veći malim čudima: pegicama na vašim nosevima, koje su u letnje dane cvetale poput belih rada, i kako su vaša tela iz dahtanja prelazila u smeh dok sam vas golicala po rebrima - nikada to ne zaboravljam, čak ni sad, kad ste sasvim odrasle. Na to se svi osmehnu.

Šta će mi još nedostajati? Miris vaših glava - pretočila bih ga u bočicu i nosila kao parfem kad bih mogla. Nebeski miris, tako sam ga uvek zvala, i bila sam u pravu. Nedostajaće mi i dodir vaših voljenih ruku u mojim, nedostajaće mi da nas tri spavamo zajedno u našem krevetu, potpuno neuredno i bučno kao medvedi u zimskom snu, a nema nikoga ko bi nas prekorio kad spavamo dokasno. Molim vas da se pastorate da spavate dovoljno. To je veoma važno. I perite zube dvaput dnevno. I jedite voće.

Postoji, pretpostavljam, još mnogo toga što nije bitno, iako odrasli tvrde da jeste - poput izuvanja cipela unutra ili da se počisti i poslednja brokula iz tanjira. Nije važno ako nikad ne zavolite tikvice. Ja nisam jela kiš do prošle godine i to mi nimalo nije naškodilo - makar ne mislim da je to razlog što pišem ovo pismo. (Pobogu, loša šala.)

Samo pokušajte da budete otvorene za nove stvari, rekla bih da je to poruka koju treba preneti. Život je velik, bučan, uzbudljiv i živopisan, ali je isto tako ponekad jeziv, pa morate biti hrabre. Čak i kada vas ljudi iznevere i slome vam srce - a što je najtužnije od svega, hoće - jednostavno idite dalje i nemojte se nikad predavati. Oporavićete se. Načinila sam vas jakim.

Moj veliki plan bio je da sve tri zajedno obiđemo svet kad porastete, možda kad napunite deset godina? Izvukla bih vas iz škole (znam, kul mama!) i sama vas podučavala. Želela sam da proputujemo Aziju i južnu Ameriku, ali mi se čini da tetka Liza neće biti kadra to da izvede s poslom kojim se bavi teča Martin. Prema tome, putujte čim budete dovoljno velike, i istražite svet.

Uzgred, vaše sive oči su retkost - jeste li to znale? Nasledile ste ih od vašeg tate. Kada je kraljica Elizabeta Prva vladala Engleskom, sive oči smatrane su samim vrhuncem lepote. Zato sam ti dala takvo ime, Lilibet. Kao starijoj, išlo je uz tebe. Što se tiče moje Lore, trebalo je da budeš Flora, jer sa m videla sve boje i sav život vrtova na tvom licu, ali je početno slovo bilo predaleko od sestrinog, a ja sam htela da vas dve budete bliske kao senke, pa ste tako postale Lilibet i Lora, moje elizabetanske lepotice.

Znam da ćete biti tužne neko vreme, možda i dugo, ali probajte da se nasmejete svakog dana bar jednom. I pevajte - zaprepastićete se koliko pesma doprinosi vašem raspoloženju. Vaša sreća neće značiti da ste me zaboravile, niti da me manje volite. To je ono što vam želim više od svega drugog.

Znam da ćete ovo preboleti, zato što imate jedna drugu. Još od trenutka kad su mi lekari saopštili vest, osećala sam silnu zahvalnost što vas je dve; mislila sam da je to zato što ćete uvek imati drugaricu u igri, ali sada smatram da je to bila namera Boga dame uveri da nikada nećete biti same. Sve dok budete imale jedna drugu, bićete dobro. Budite ljubazne jedna prema drugoj; delite i pokušajte da se ne svađate. Tetka Liza će dati sve od sebe da vam priušti najbolje, prema tome, dopustite joj.

Kad sam bila vaših godina, tako sam očajnički želela da budem bliznakinja, ili princeza, ili dobra vila. To sad neću postati, ali iako nećete biti u stanju da me čujete ili vidite, učiniću sve što je u mojoj moći da me osetite. Biću leptirić u vašim stomačićima kad se unervozite pred Dan sporta, bitu drhtaj koji vam se penje uz kožu kad izađete iz bazena posle plivanja, biću kikot u vašem grlu kad poželite da se nasmejete brkovima gospodina Bentona u Nedeljnoj školi. A jednog dana, kad budete stvarno stare dame - mnogo starije nego što sam ja sada - ponovo ćemo biti zajedno u raju. Biću odmah pored kapije i čekaću vas, mile moje, baš kao što vas čekam pred školom. Do tada, biću anđeo na vašim ramenima i voleću vas.

Mama xxxxx


Naša ocjena
Vaša ocjena?
[Ukupno 3 Prosjek: 3]



Leave a Reply