Sedam godina kasnije

Isključite Ad Blocker

Ovaj sajt je, izmedju ostalog, omogućen i prikazivanjem reklamnog sadržaja. Molimo isključite adblocker - hvala.

Guillaume Musso
Sedam godina kasnije


Od elegantnih pariskih ulica do samog srca Amazona, ovaj briljantno napisani triler povešće vas u neponovljivu avanturu, prepunu napetosti i nezamislivih obrta.

Boem i umetnica žestoke naravi, Niki će uneti vihor svežine u Sebastijanov stabilan i besprekorno uređen život. Iako su oličenje potpune suprotnosti, ljubav će planuti između njih neverovatnim intenzitetom. Ubrzo će se venčati i dobiti blizance: Kamilu i Džeremija.

Ali brak neminovno kreće ka gorkom kraju: optužbe, afere, prezir… Nakon burnog razvoda, oba roditelja dobiće starateljstvo nad jednim detetom – Sebastijan će kćerku vrlo strogo odgajiti, dok će se Niki držati popustljivog stava prema sinovljevim nestašlucima.

Godine neosetno prolaze. Oboje će ponovo izgraditi svoj život, što dalje jedno od drugog. Onda jednog dana Džeremi nestaje. Da li je pobegao od kuće? Ili je kidnapovan? Niki nema izbora – mora da se obrati za pomoć bivšem mužu koga skoro da nije videla sedam godina. Kako bi spasli ono što im je najdragocenije, Sebastijan i Niki moraju da ujedine snage i krenu u potragu za sinom. Dok blizina čini svoje, oni će ponovo osetiti bliskost kakvu su davno iskusili i zapitati se da li je zaista sve zauvek izgubljeno…

Odlomak

Za besciljnu vožnju, treba biti sam. Udvoje, uvek nekuda idemo.
ALFRED HIČKOK, VRTOGLAVICA
1.
Sklupčana ispod prekrivača u krevetu, Kamila je posmatrala kosa koji je sleteo na ivicu prozora. Jesenji vetar hučao je kraj okna, sunčevi zraci treperili su kroz krošnje drveća, bacajući zlataste odsjaje na svetlarnik. Ćele noći padala je kiša, ali je zato sada nebo blistalo plavetnilom koje je najavljivalo lep oktobarski dan.
Udno kreveta ležao je svetlosmeđi zlatni retriver. Pomerio je glavu i podigao njušku.
„Dođi, Bak, dođi lepi moj!", pozvala ga je Kamila tapkajući rukom po jastuku.
Pas nije čekao da ga ponovo pozove. U jednom skoku, došao je do svoje gazdarice, po porciju jutarnjih nežnosti. Mazila ga je, gladila mu okruglu glavu i opuštene uši, a onda je nevoljno prestala.
Mrdaj, stara!
Bezvoljno se izvukla iz toplog kreveta. U dva poteza obukla je trenerku, obula patike i ovlaš vezala plavu kosu u neobaveznu punđu.
„Hajde, Bak, debeli, polazi, idemo na trčanje!", pozvala ga je i jurnula niz stepenice ka salonu.
Centralni prostor kuće zauzimao je široki atrijum pa se trospratna zgrada kupala u prirodnoj svetlosti. Elegantna gradska kuća od smeđeg kamena pripadala je porodici Larabi već tri generacije.
Bio je to tripleks modernog i svedenog enterijera, s prostranim, otvorenim prostorijama, zidovima koje su krasile slike iz dvadesetih godina XX veka, s potpisom Marka Šagala, Ta mare Lempicke i Žorža Braka.
Uprkos slikama, minimalistički dekor više je pođsećao na kuće iz Sohoa i Trajbeke nego na vile izuzetno konzervativnog Gornjeg Istočnog Menhetna.
„Tata? Tu si?", upitala je Kamila^tigavši u kuhinju.
Popila je čašu hladne vode obrćući se. Otac je već doručkovao. Na lakiranom pultu ostali su poluprazna šolja, okrajci đevreka i Vol Strit žurnal, koji je Sebastijan Larabi listao svakog jutra uz kafu i primerak Strada*
Kamila je naćulila uši i čula šum tuša na spratu. Otac je očigledno još bio u kupatilu.
„Hej!"
Blago je ćušnula Baka i brzo zalupila vrata frižidera, kako bi sprečila psa da dohvati ostatak pečenog pileta.
„Ješćeš kasnije, žderonjo!"
Stavila je slušalice u uši, izašla iz kuće i laganim trkom krenula niz ulicu.
Kuća Larabijevih nalazila se između Medisonove i Park avenije, u ravni sa 74. ulicom, u lepoj poprečnoj uličici s drvoredom. Iako je bilo rano jutro, u kraju je već bilo živo. Taksi vozila i limuzine defilovali su ispred starih porodičnih kuća i modernih stambenih zgrada. Uštogljeni u svojim uniformama, čuvari zgrada su s velikim žarom dozivali žute taksije u pomamnom kovitlacu, otvarali vrata stanarima i smeštali kofere u prtljažnik.
Laganim trkom, Kamila stiže do Pete avenije i nastavi Milionerskom miljom, alejom milionera u kojoj su se duž Central parka nizali najpoznatiji gradski muzeji: Metropoliten, Cugenhajm, Nova galerija...
„Hajde, lepi moj, prvo muka, posle uživanje!", doviknu Baku ubrzavši korak na trim-stazi.


 

Naša ocjena
Vaša ocjena?
[Ukupno 0 Prosjek: 0]



Leave a Reply