Talasi čežnje

Isključite Ad Blocker

Ovaj sajt je, izmedju ostalog, omogućen i prikazivanjem reklamnog sadržaja. Molimo isključite adblocker - hvala.

Pa, zašto je osećala da joj nešto nedostaje?

Postojala je izreka u svetu mode: tri stvari ne mogu se novcem kupiti – ljubav, sreća i pozivnica za maskenbal u Stovelu. Trebalo je da se smatra srećnom jer je večeras ovde, ubeđivala je sebe. Pa ipak...

Senka je pala preko zalazećeg sunca i za- račila lepi ružičasto-zlatni suton. Dok je išla preko travnjaka i tražila Skarlet, bila je svesna ravnomernog, ritmičkog pulsiranja iza svojih slepoočnica, što je pojačavalo njen nemir.

Ove godine tema bala bili su mitovi i legende i, dok je sunce bacalo duge senke preko travnjaka, oko nje su bile devojke odevene u svilu, sa svetlucavim vilinskim krilima, pored grčkih bogova. Po obodu travnjaka postavljeno je nekoliko svečanih šatora, u sredinji je nešto kasnije trebalo da nastupi grupa polugolih jahačica, kako je rekla Skarlet. Na jednorozima. Lili je obo- ila glavu i uzdahnula. Sutra u ovo vreme biće na drugom kraju sveta, u srcu Afrike, a sve ovo izgledaće kao san. Možda je bi- o normalno da se ovako oseća pred takvo putovanje? Usudila se da iz svog površnog života zagazi u dubinu o kojoj je dosad čitala i koju je ponekad gledala na vestima. Bilo je sasvim razumljivo to što je nervozna. Ipak, nije to bila nervoza već... Nemir!

Reč se pojavila niotkud u njenoj glavi i odjednom je postala svesna napetosti u večernjem vazduhu i nekog čudnog pre- osećanja. Helikopter je kružio iznad nje, a Lili ga je fascinirano posmatrala. Trgla se kada je mobilni, koji je grčevi- o stezala u ruci, zazvonio i razbio čaroli- u. Žurno se javila pritiskajući telefon na uho, da direktor dobrotvorne organiza- ije koja se brinula o afričkoj deci ne bi čuo zvonki smeh i glasnu muziku.

– Da, dobro, hvala, Džek. Mislim da je sve spremno za sutra...

Galama je bila sve jača i nadjačala je glas Džeka Dejvidsona pa se Lili brzo udaljila od zabave u nadi da će pronaći mirnije mesto za telefoniranje. – Da, još sam tu... – rekla je glasno. – Žao mi je, veza je loša. Sagnula je glavu da bi se koncentrisala. Džek je još jednom prešao sve pojedi- osti sutrašnjeg puta s njom, a reči kao što su: ”sirotište” i ”stanica za izbeglice” nisu imale ništa zajedničko s mestom na kojem je bila. Obišla je dvorac i krenula na livadu iza njega. Zvuci zabave bili su prigušeni ali je buka helikoptera bila uža- na. Visoko iznad nje Tristan Romero se osmehnuo dok ju je posmatrao.

Bilo mu je jasno da je nije ranije otkrio zato što su se njena zlatna kosa i haljina iste boje gotovo stopile sa suvom, izble- elom travom u polju. Izgleda kao bogi- ja žetve, pomislio je. Na glavi je imala krunu od zlatnog lišća, a njena kosa ne- irno je lepršala na vetru koji su stvarali rotori. Stajala je mirno pokušavajući da istovremeno zadrži kosu i suknju koja se nadimala.

Spustio se tačno ispred nje uživajući u spektakularnom pogledu na njene duge, preplanule noge.


Naša ocjena
Vaša ocjena?
[Ukupno 1 Prosjek: 5]



Leave a Reply