U senci hibiskusa

Isključite Ad Blocker

Ovaj sajt je, izmedju ostalog, omogućen i prikazivanjem reklamnog sadržaja. Molimo isključite adblocker - hvala.

Evelin se sa mukom uspravila nakon duge i neudobne vožnje u automobilu bez klima-uređaja. Zapalinula ju je toplota, kao i vlaga u vazduhu, cipele su je žuljale, kičma ju je bolela, osećala je umor od koga se jedva držala na nogama. U prkos tome što je i pre polaska na put znala da u sedamdesetoj godini života nije trebalo da testira izdržljivost svog tela, bilo joj je drago što je podnela veliki napor i došla kod Nejta.
Pretpostavila je da je živeo u skladu sa okruženjem, ne izdvajajući se od meštana, ali ju je iznenadio izgled njegove kuće. Nedostajala joj je fasada, prilazni deo nije bio izbetoniran, vrata od trske nisu garantovala sigurnost, u bliskom okruženju nije bilo ničega sem utabane, prašnjave zemlje.
Nečujno je kročila u unutrašnjost kuće. Tu je, već, stekla povoljnije utiske. Velika soba je bila nameštena u skladu sa meksičkim folklorom. Sav nameštaj je bio napravljen od bambusa, po podu su bili prostrti ćilimi jakih boja, na zidovima su bile okačene drvene maske kao i ukrasi od zada, zavese satkane od palminog lišća su pravile prijatnu hladovinu.
Iz kuhinje je dopirao miris tek spremljene hrane, miris koji je ukazivao na obilato korišćenje lokalnih začina.
- Nejt! - Evelin nije imala snage da ode do njega, već gaje pozvala, oglašavajući svoje prisustvo.
Pre nego što se on pojavio na vratima kuhinje, Evelin se tromo spustila na kauč i odmali ispružila bolne noge. Izula je cipele i zabrinuto.se zagledala u svoje otečene članke. Pomislila je daje prešla granicu svojih fizičkih mogućnosti Ali bilo joj je drago što je učinila napor i došla u Meksiko.
- Evelin?! - doktor Nejt Neligan je jedva došao sebi od čuda kada je shvatio da je majka njegove preminule supruge sedela u sobi, sva zajapurena i očigledno na ivici snage.
- Da, da, to sam ja... - Evelin je umorno malinula rukom. - Što se pre budeš sa tim pomirio, pre ćeš mi doneti vode. Užasno sam žedna! Procenivši da se Evelin nalazila u kritičnom stanju, Nejt je požurio da joj donese vodu. Dok je ona praznila veliku čašu, on je podmetnuo dva velika jastuka pod njena stopala.
- Bilo bi bolje da se opružiš na krevetu... - predložio je, opipavajući nežno njene otečene članke.
- Preživeću! Hoćeš li, molim te, da odneseš vodu vozaču koji me je dovezao iz Meride! On je ostao napolju, u kolima!
- Zašto ga nisi pozvala da uđe u kuću? - Nejt je bacio brz pogled kroz prozor.
- Da li si mu platila vožnju?


Naša ocjena
Vaša ocjena?
[Ukupno 0 Prosjek: 0]



Leave a Reply