Ujed pauka

Isključite Ad Blocker

Ovaj sajt je, izmedju ostalog, omogućen i prikazivanjem reklamnog sadržaja. Molimo isključite adblocker - hvala.

Jennifer Estep
UJED PAUKA

 

Zovu me Pauk. Ja sam ubica koji uliva najviše straha na jugu – kad nisam zauzeta u Pork pitu, gdje pravim najbolji roštilj u Ašlendu. Kao kamena elementarka, mogu da čujem sve, od šaputanja šljunka pod nogama do vibracija visokih Apalačkih planina iznad sebe. Moja ledena magija takođe je zgodna da povremeno napravim nož.

Žanrovi: Fantastika, Trileri
Izdavač: Evro Book
Broj strana: 318
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 13x20 cm
Godina izdanja: 2011

***

Odlomak: 

Evelin Edvards. Psihijatar koji bi trebalo da izleči sve luđake u ovoj magičnoj ludari. Odisala je profesionalnom pribranošću i samouverenošću u crnom uskom odelu s pantalonama, bluzi boje slonovače i cipelama s malim zakrivljenim potpeticama. Kvadratne naočare crnog okvira stajale su joj na vrhu špicastog nosa, ističući njene zelenkaste oči i plavu kosu ošišanu u kratku razbarušenu bob frizuru. Evelin je lepa, ali gladan pogled naruživao joj je bledo lice, pogled koji sam prepoznala. Grub pogled podmukle grabljivice.

Zbog toga sam danas ovde.

- Svakako nisam obični ubica - odvratila sam. - Ja sam Pauk. Svakako si čula za mene.

Evelin je prevrnula očima i pogledala visokog bolničara koji je stajao odmah izvan kruga stolica. On se zasmejuljio, podigao ruku i prstom napravio krug pored slepoočnice.

- Naravno da sam čula za Pauka - odgovorila je Evelin trudeći se da ostane strpljiva. - Svi su čuli za Pauka. Ali ti svakako nisi on.

- Ona - ispravila sam je.

Bolničar se ponovo podrugljivo nasmejao. Nezadovoljno sam izvila obrvu.

Taj smeh je bio na njegov račun jer ga je upravo koštao života. Ne volim da mi se rugaju, iako sam se poslednjih nekoliko dana izdavala za lujku. Da biste nekoga ubili, morate mu se približiti. Ući u njegov svet. Zavoleti ono što on voli. Usvojiti njegove navike. Razmišljati kao on.

Zbog ovog zadatka sam morala da se ubacim u ašlendski sanatorijum kako bih ušla u svet Evelin Edvards. Za Evelin i njene pomoćnike sam samo još jedna ludača pokupljena sa ulice, poludela od elementarne magije, droge ili i jednog i drugog. Još jedna jadna, izgubljena osoba pod brigom države koja nije vredna njihovog vremena, pažnje, obzirnosti ili saosećanja.

Provela sam poslednjih nekoliko dana zatvorena u sanatorijumu, uveravajući Evelin i ostale da sam podjednako čvrknuta kao i ostali brbljivi luđaci. Trabunjala sam gluposti o tome da sam ubica. Balavila. Crtala prstom po buđavom grašku koji su služili za ručak. Čak sam odsekla malo svoje duge, blajhane plave kose za vreme rekreacije kako bih bila uverljivija. Dežurni bolničar mi je oduzeo makaze, ali tek nakon što sam ih iskoristila da odvrnem šraf iz stola u sobi za rekreaciju.

Isti šraf koji sam naoštrila u strelicu dužine pet centimetara. Isti šraf koji sam sad držala u šaci. Isti šraf koji ću zariti Evelin u vrat. Oružje mi je počivalo u dlanu i čelik je bio grub naspram moje kože pokrivene ožiljcima. Tvrd. Čvrst. Hladan. Umirujući.

Naravno, nije mi zaista potrebno oružje da ubijem psihijatra. Mogla sam da ubijem Evelin svojom kamenom magijom. Da posegnem za elementarnom moći koja mi struji venama.

Već član?
PRIJAVI SE ovdje»


Naša ocjena
Vaša ocjena?
[Ukupno 0 Prosjek: 0]



Leave a Reply