Sandra Brown: Vreli dani u Hevenu

Isključite Ad Blocker

Ovaj sajt je, izmedju ostalog, omogućen i prikazivanjem reklamnog sadržaja. Molimo isključite adblocker - hvala.

SANDRA BROWN
Vreli dani u Hevenu

Usvojena kćerka najmoćnijeg čoveka u gradu, Skajler Krandal slomljenog je srca napustila Heven u Luizijani. Međutim, kada je sudbina ponovo dovede kući, otkriće da je njena porodica rastrzana, da je očeva poslovna imperija na ivici propasti, a da uzavrele tajne čine da Heven bude vreliji od samog pakla. Ponovni susret sa mlađom sestrom Trišom upleće Skajler u složenu mrežu laži iz koje neće moći da se otrgne. Tu su i Trišin zgodni muž Ken, koji ne može da se otme utisku da se oženio pogrešnom sestrom Krandal, zatim Džiger, siledžija koji kuje sopstvene planove, i Keš, ponosit, tajanstven muškarac... Opasno je da Skajler bude u njegovom prisustvu, ali oseća da mora da se suoči sa duhovima prošlosti — kako bi se užareni Heven konacno smirio.

Odlomak:

U početku nije bila sigurna daje stvaran.
Dremala je glave oslonjene na savijenu ruku koja joj je sada bila obamrla i utrnula. Probudila sc i otvorila oči, potom sc lenjo protcgla i okrenula glavu. Tada gaje videla. Smesta je zaboravila na neprijatnost.
Mislila je daje to iluzija još neizoštrcnog vida i nerazbuđenog uma. Trepnula je nekoliko puta. Slika se nije pomerala.
Obris njegovog telabio je jasan poput siluete isećene oštrim makazicama od crnog kolaž-papira. Stajao je naspram sunca na zalasku, koje je tonulo praćeno vatrometom boja. Horizont je bio izbrazdan bojama jarkim poput onih na sultanovom turbanu. Razmetao sc vatrenim nijansama od jarkocrvene do zlatne.
On je bio nepomičan kao i borovi. Drveće je ličilo na stražare, visoke i veličanstvene. Igličaste grane bile su mirne. Nije bilo ni daška povetarca. Iznad mesta na kom je Skajlcr ležala, sa širokih grana zimzelenog hrasta spuštala sc španska mahovina. Izgledala je tužnije nego inače, kao da žali zbog uporne vreline i vlage.
Nepokretna figura nesumnjivo je pripadala muškarcu. Držanje je takode odavalo muškarca. O, da. bilo je to bez sumnje arogantno držanje jednog muškarca, leđno koleno mu je bilo povijeno, a kuk blago isturen.
Zastrašujuće je probuditi sc iz dremeža i otkriti da sc na svega nekoliko metara od vas nalazi neko i u tišini vas posmatra strpljivo poput grabljivice. Uznemiruje saznanje da je taj neko samouveren i drzak muškarac koji smatra da se neovlašćeno nalazite na njegovom posedu.
A ponajviše je zabrinjavala činjenica da na ramenu nosi veliku motiku. Činila se bezopasnom. Muškarac sc zglobovima oslonio na dršku, a ruke su mu nemarno visile. Na ulicama Londona bi čovek koji na ramenu nosi motiku sasvim sigurno privukao pažnju. U ruralnoj Luizijani leti, to je bio sasvim uobičajen prizor.
Ali na ovom delu poseda Bcl Tcr nije postojala ni gredica sa lukom. Polja na kojima su farmeri gajili povrće bila su kilometrima udaljena. Skajler je imala razloga za strah. Sunce je zalazilo, bila je sama i relativno daleko od kuće.
Trebalo bi da mu se obrati, da zahteva da joj se predstavi i objasni šta radi na njenom posedu. Ali nije rekla ništa, možda zato što sc činilo da on pripada ovde više nego ona. Stapao se sa krajolikom, bio je jedno sa njim. U poređenju sa njim. ona ovde nije pripadala.
Nije znala koliko su dugo zurili jedno u drugo. Bar je mislila da gledaju jedno drugo. Nije mogla da mu vidi lice, a ni da proceni u šta je to tako pažljivo gledao. Ali instinkt joj je govorio daje gledao nju, kao i to da je posmatra već duže vremena. Ova neprijatna misao ju je naterala da se pomeri. Sela je.

Već član?
PRIJAVI SE ovdje»


Naša ocjena
Vaša ocjena?
[Ukupno 1 Prosjek: 1]



Leave a Reply