Za ljubav je dovoljan klik

Isključite Ad Blocker

Ovaj sajt je, izmedju ostalog, omogućen i prikazivanjem reklamnog sadržaja. Molimo isključite adblocker - hvala.

Rozi Edvards

ZA LJUBAV JE DOVOLJAN KLIK

Urnebesna priča o iskustvima jedne devojke na društvenoj mreži Tinder.

Rozi Edvards je oličenje protivrečne devojke. Kad je reč o hrani, vrlo je štedljiva, ali kad je u pitanju kozmetika, široke je ruke. Stalo joj je da izgradi karijeru, samo što još ne može da odluči čime će da se bavi. Iako joj ne smeta što nema dečka, ponekad bi joj prijalo da ne mora da razmišlja s kim će u provod.

I tako, posle nekoliko neuspelih izlazaka s prijateljima prijateljevih prijatelja, Rozi se priključuje Tinderu, društvenoj mreži koja je preobrazila svet virtuelnog upoznavanja. Ubrzo je, međutim, na sopstvenoj koži iskusila nepisana pravila Tindera: bez pardona odbij momka koji je postavio crno-belu fotografiju (ili je riđokos ili ružan), sliku s kapom (ćelav je), sliku svog torza (pajser) ili onu na kojoj nema ničeg visokog (kako se ne bi videlo da nema više od metar i sedamdeset).

Od večera u restoranima s panoramskim pogledom do policijskih racija u lokalima u Čelsiju, Rozi je iskusila svakojake sastanke s momcima s Tindera, redovno se zaljubljujući u pogrešne, odbijajući one pristojne.

Da li je Tinder zaista najbolji način da Rozi nađe svog princa na belom konju?

Odlomak:

Otkopčavam jaknu i krećem, uz uobičajeno brujanje noćnog saobraćaja, koje mi prija posle žamora i zveketa sudova u restoranu. Zamišljam prijatelje kako piju kafu, puštaju da ih taksisti čekaju s upaljenim motorima; uskoro će otključati vrata svojih kuća i po mraku napipati prekidač za svetio; opraće zube i na brzinu se skinuti; uskočiće u krevet i priviti se jedno uz drugo. Nedostaje mi taj deo. I seks, to mi baš nedostaje. Bože, zaista mi nedostaje seks.

Ne uviđam odmah da sam se izgubila. To saznanje me postepeno obuzima, poput gripa, i postaje izvesno tek kada pogledam oko sebe i ne ugledam ništa poznato. Kada sam izašla iz restorana, pošla sam levo i skrenula prema crkvi, ali izgleda da je trebalo da krenem desno i da nigde ne skrećem. Čarli bi znao kuda treba. Izvadio bi telefon i pokazao bi mi mapu, grleći me s leđa: - Razmisli, Rozi - rekao bi - mi smo ovde, a reba da stignemo tamo.

Zašto bismo skrenuli levo? - Onda bi se smejao i poljubio bi me u vrat, rekao bi mi da sam lujka, pre nego što bi nas izveo na pravi put. Ja bih ga uhvatila za ruku i pošla bih za njim, jer mu verujem. Išla sam za njim čak i tih poslednjih nekoliko meseci, sve dok nije otišao.

Ne telefonu ne mogu da pristupim internetu. Bilo bi dobro da se vratim, ali samo kad bih mogla da se setim odakle sam došla. Igam se telefonom u ruci. Kasno je. Ako je pozovem, biće ljuta. Ipak, kao moja najbolja prijateljica još od prvih dana studija, mcra da mi oprosti, a o ovakvim okolnostima je trebalo da razmišlja pre nego što se prijavila za tu ulogu. Pronađem njeno ime i pritisnem “pozovi”. Javlja se posle trećeg zvona. - Da?

- Izgubila sam se.


Naša ocjena
Vaša ocjena?
[Ukupno 0 Prosjek: 0]



Leave a Reply