Biserne suze – Tasha Alexander

Isključite Ad Blocker

Ovaj sajt je, izmedju ostalog, omogućen i prikazivanjem reklamnog sadržaja. Molimo isključite adblocker - hvala.

Među lepotom i dekadencijom Otomanskog carstva, avantura ledi Emili protkana je intrigama, prevarama i romansom.

Željno išcekujući radosti bračnog zanosa, upravo venčani ledi Emili i Kolin Hargrejvs, diplomate Britanske imperije, kreću na egzotičan medeni mesec u Tursku. Međutim, već prve noći u Konstantinopolju, jedna devojka je ubijena – zadavljena je u dvorištu raskošne palate Topkapi. Ser Ričard Sent Kler, Englez koji radi u ambasadi u Konstantinopolju, shvata da je ubijena devojka zapravo njegova kćerka koja je kidnapovana pre dvadeset godina. Emili i Kolin daju obećanje skrhanom ocu da će pronaći ubicu, ali kako njihova istraga napreduje, oni shvataju da nije sve onako kako izgleda – naročito medu tajanstvenim zidovima saraja, u zabranjenom svetu harema.


 

Odlomak:

Uzbuđenje je strujalo kroz moje telo kada smo zakoračili na peron i kada sam se
svrnula, željna da upijem kulturu koja mi je bila tako strana. Iako je u mom vodiču pisalo da ju je osmislio pruski arhitekta, stanica Mušir Ahmet-paše, sa svojom detaljno ukrašenom fasadom, izgledala mi je dovoljno orijentalno. Jarke crvenkastoružičaste cigle bile su poređane u pravougaone šare između širokih kamenih ivica duž donjeg dela zgrade, a ostatak zidova bio je obojen u ružičasto. Lučna vrata i prozori bili su prekriveni obojenim staklom, a iznad njih je bilo još prozora, velikih i okruglih, napravljenih od kristala. Središte građevine bilo je nisko, a njegove strane su bile usidrene na višim odeljcima, jednim s ravnim krovom i kamenim ukrasima, i drugim s kupolom. „Gde ćemo prvo?”, pitao je Kolin.

„Meg može da se poštara da naš prtljag stigne do kuće. Plan mi je da dođem do nekog mesta gde se prostire pogled na grad, osim ako ti imaš ludu želju da prvo odeš u naše odaje.” Meg, moja sluškinja, putovala je s nama, uprkos protestu mog muža koji je više voleo da budemo sami. I meni se veoma dopadala ideja o privatnosti, ali dama mora da se suoči sa surovom realnošću - nije bilo nikakve šanse da moja kosa svakodnevno izgleda pristojno bez obučene pomoći. Štaviše, uložila sam popriličan trud da je ubedim u vrline mesta izvan Engleske. Njeni provincijski stavovi počeli su da se tope u Parizu pre više od godinu dana i imala sam nameru da nastavim njeno prosvetljenje. „Ako prvo odemo kući, verovatno danas nećeš videti mnogo od grada.” Privukao me je obgrlivši me oko struka.

„To ne mogu da podnesem”, rekla sam, a divan talas toplote jurnuo je od mojih nožnih prstiju do vrhova prstiju na rukama. Ispravila sam šešir - pomodnu malu stvar, bez ukrasa kojima su bile naklonjene mnoge moje vršnjakinje. Što se mene tiče, prepariranim pticama nije bilo mesto u svetu mode. Toliko sam žurila da namestim šešir da sam se vrhom igle koji ga pridržava ubola u teme, a od toga sam poskočila i udarila gospodina koji je išao iza mene.

,,Oh, ser Ričarde, oprostite”, rekla sam. „Nisam vas videla.”


Naša ocjena
Vaša ocjena?
[Ukupno 0 Prosjek: 0]



Leave a Reply