Da li smo se nekad sreli?

Isključite Ad Blocker

Ovaj sajt je, izmedju ostalog, omogućen i prikazivanjem reklamnog sadržaja. Molimo isključite adblocker - hvala.

Kako da znate da je on onaj pravi?

Grejs je bila tinejdžerka kada joj je Džimi slomio srce. Međutim, sada je srećna sa svojim savršenim verenikom Spenserom, iako je prošlo poprilično vremena otkako ju je zaprosio.

U međuvremenu, Džimijevo venčanje samo što nije. Siguran je da je pronašao onu pravu. U stvari, da li je? Kada slučajno ponovo naleti na Grejs, odjednom i nije tako siguran.

Izgleda da bi se među njima konačno moglo desiti nešto predivno, ali vredi li zaista sve rizikovati zbog toga?
Jedno je sigurno – dok se uveče na radiju vrte ljubavne pesme – jedna devojka će shvatiti kako su najbolji stihovi oni koje sama napišeš...

Odlomak:

Predgovor

„... Dakle, slušaoci, tako stižemo i do našeg sledećeg ljubavnog pisma, ovog

puta je to Sindi iz Padingtona i ona traži nekog posebnog da joj izleči

slomljeno srce...“

Prošla je ponoć. Mračno je i kišovito. U čitavoj prestonici, inače

prometni putevi sablasno su pusti, užurbane glavne ulice pretvorile su se u

hostele za beskućnike, a udobno ušuškani u milionima spavaćih soba, ispod

milion jorgana, spavaju, hrču, sanjaju milioni stanovnika Londona. Većina,

ali ne svi.

U sporoj traci puta A40, lekar hitne pomoći vraća se kuci sa posla

svojim izdrndanim starim folksvagen karavanom; na zlatnoj plišanoj sofi u

soliteru u Stretamu, sredovečni par se priljubio jedno uz drugo da popiju

pićence pre spavanja, a iznad Baltik travela u Padingtonu, samohrana majka

šeta gore-dole po stanu, i čeka da joj zazvoni telefon. Različiti ljudi, različita

mesta, različiti životi. I jedna zajednička veza. Radio. FM frekvencija. I

činjenica da svi slušaju istu emisiju.

Beskrajna ljubav Lutera Vandrosa se utišava kad se začuo glas

voditelja.

„Ćao, ovde doktor Kupidon i donosim vam malo ljubavi u ove kasne

noćne sate. Autorka večerašnjeg ljubavnog pisma je žena čiji je život uništen

kada je partner napustio nju i njihovog sina. Ćao, Sindi, jesi li tu?“

Čuje se zvuk nervoznog pročišćavanja grla.

,,Hm... da... zdravo.“

„Dobro došla u emisiju, razgovaraš s doktorom Kupidonom. Reci mi,

Sindi, izgleda da ti je u poslednje vreme bilo prilično teško. “

„... da... tako nekako..."

Voditelj saosećajno coknu jezikom.

„Dakle, reci nam nešto o sebi.“

,,Hm...“, glas joj je treperio od uzbuđenja.

„Nemoj biti nervozna“, umiruje je voditelj. „Udahni duboko nekoliko

puta.“

Nastao je tajac, zveckanje čaše s vodom, a zatim:

,,Pa, mislim da sam prilično kreativna. Nekada sam bila šminkerka za

sve popularne ženske časopise, što je bilo sjajno jer sam putovala svetom i

upoznavala mnogo zanimljivih ljudi, ali onda sam rodila mog malenog

dečaka i... pa...“, uzdiše, delom setno, delom s ljubavlju, „i onda sam postala

samo mama. “

,,U svom pismu si napisala da tražiš nekog posebnog?“

Ona se grleno smeje. „0, da, jesam, zar ne?“ Čak i preko radio-talasa

je očigledno da crveni od stida. „Ali uostalom, zar ne traže svi?“

„Apsolutno“, prenemagao se voditelj. ,,I zato je Dolaziš li često

ovamo? ovde, jer mi ćemo da ti pronađemo srodnu dušu.“

„Hoćete?", pita Sindi, i ne uspeva da sakrije nevericu u glasu.

,,Da, zaista. “

„O... dobro... super... “Pokušava da parira njegovom oduševljenju, a

zatim odustaje i nervozno se kikoće. Čuje se kako snažno uvlaci dim

cigarete...

„Kakvo olakšanje, jer ne biste verovali kako sam prošla na

poslednjem sastanku, bio je čista propast, zato sam vam i pisala. Mislim, da

budem savršeno iskrena, ne verujem naročito u agencije za traženje partnera,

ili one koje pokušavaju da vam nađu srodnu dušu“, priznaje, gotovo kao da

je zaboravila da se poverava voditelju radio-programa za usamljena srca.

„Verujem u sudbinu, u sreću, u čaroliju univerzuma. Verujem da ne možemo

da upravljamo ljubavlju. Ili će nam se dogoditi ili neće..."

Pošto je čuo kako mu se čitava emisija urušava uživo u etru, voditelj

je prekida. „London je pun samaca koji traže tog nekog posebnog. Zašto

nam ne opišeš svoju srodnu dušu, Sindi?“

,,Pa, neću znati dok ga ne upoznam, zar ne?“, zbunjeno odgovara.

„Pokušaj, Sindi“, nagovara je voditelj, trudeći se da popuni vreme do

sledeće pesme. „Nemoj da se stidiš. Seti se, razgovaraš s doktorom

Kupidonom, i ovde sam da ti izlečim to slomljeno srce. “

Tišina, a za njom nelagodan smeh.

„0, dobro, ako baš zahtevaš. “

„Zahtevam. “

„Dobro, pa da vidimo... zabavan je, i ljubazan, i veran...“

,,Naravno“, slaže se voditelj, glumeći drugarčinu.

„... i duhovan i strastven i topao i romantičan...“

Kako se Sindi zagreva, tako njena usplahirenost nestaje:

,,i onje takav muškarac da ako odete zajedno u supermarket i ti odeš

da uzmeš čaj ili nešto slično i izgubiš ga...“, sada se zahuktala, i nemoguće

ju je zaustaviti „... i kreneš da ga tražiš u prolazima, sve dok ga iznenada ne

ugledaš usred mora kolica. I vidiš samo njega. Jer iako je okružen mnoštvom

drugih muškaraca sa njihovim kolicima, oni kao da prosto ne postoje.

Italijani imaju reč za to, un colpo di fulmine. Samo te pogodi i bum, munje i

gromovi.“

Dok joj glas nestaje u maštanju ispušta duboki šištavi uzdah. I brzo

dolazi sebi. ,,Da budem iskrena, nisam zaista sigurna kako on izgleda, ali ću

ga sasvim sigurno prepoznati kad ga sretnem. “

,,A i mi ćemo, zar ne, slušaoci?“ uzvikuje voditelj, žurno nastavljajući

s programom. Zanesen njenom pričom o supermarketu, potpuno je izgubio

pojam o vremenu, dok mu producentkinja nije privukla pažnju divlje

gestikulirajući i prevlačeći prstom preko grla.

,,Pa ako mislite da ste Sindina srodna duša, zašto ne podignete

telefonsku slušalicu i nazovete nas ovde u Dolazite li cesto ovamo?“ - i kao i

malopre kreće onaj isti dosadni džingl ,,ali prvo, puštamo vam Helou

Lajonela Ricija.“ Kad se džingl završio, začuše se uvodni akordi pesme: „/

zapamti. Ne gubi ni tren jer ljubav nikoga ne čeka...“

Dok baršunasti glas Lajonela Ricija pevuši preko radio-talasa, lekar

hitne pomoći se smeška za sebe i pojačava zvuk, sredovečni par zaljubljeno

zuri jedno u drugo i grle se još čvršće. A u onom udobnom, blago

osvetljenom stanu iznad Baltik travela, lepa, tamnokosa žena se pita šta ju je

za ime boga spopalo da zove nacionalnu radio-stanicu, i pred hiljadama

slušalaca moli doktora Kupidona da joj sredi ljubavni život. Dok čeka kraj

telefona, pali novu cigaretu.

I nada se.


Naša ocjena
Vaša ocjena?
[Ukupno 0 Prosjek: 0]



Leave a Reply