Isključite Ad Blocker
Ovaj sajt je, izmedju ostalog, omogućen i prikazivanjem reklamnog sadržaja. Molimo isključite adblocker - hvala.
Kamionet je polako krivudao između brežuljaka a mesečina je obasjavala ogromne kaktuse koji su se pružali prema nebu. Čak i posle osam godina u Arizoni, Mendi je uvek ostajala zadivljena divljom prirodom koja se toliko razlikovala od zelenila u njenom rodnom kraju.
Kad je došla u Arizonu. prvo što je ugledala bile su visoke gole planine koje su odgovarale pustoši u njenoj duši. Mendi je bila ubeđena da se nikad neće prilagoditi životu u ovom surovom kraju. ali prevarila se. Arizona joj je brzo tako ušla u krv da više nije želela nikuda da ode.
— Zašto on to radi? — upita devojka posle duže pauze.
— Ne znam ni sam. On živi kao pustinjak i verovatno mu smetaju njegove godine.
— Godine! — uzviknu Mendi iznenađeno. — Ali, Karson ima samo trideset osam godina. Ne bih rekla da je Metuzalem!
Džek pogleda devojku.
— Ne zaboravite da on živi sasvim sam gospođice Buš. Onda problemi izgledaju mnogo gori.
Mendi uzdahnu. To je znala i sama. Od smrti njenog strica pre četiri godine, i ona se osećala vrlo usamljeno. Da nije imala svoj posao i članstvo u nekoliko dobrotvornih organizacija poludela bi.
Džejk je parkirao kamionet ispred bara ..Rodeo" i izašao. Mendi je iskočila pre nego što je mladić uspeo da joj sam otvori vrata i uputila se ka baru žurnim korakom.
Vlasnik bara stajao je pred ulazom i posmatrao devojku zabrinuto.
— Oh, samo kad ste stigli! — Okrenuo se iza sebe mršteći se. — Mendi, on drži jednog kauboja zarobljenog na drvetu.
Ona je zatreptala iznenađeno.
— Molim?
— Jedan od Lejzijevih pomoćnika rekao je nešto što je razljutilo Karsona.
Do tada je rančer sedeo mirno za svojim stolom i ispijao flašu viskija ne smetajući nikome. I onda taj glupi mladić ... — Vlasnik je uzdahnuo- — Uništio je moje veliko ogledalo i more flaša. A kauboja su odneli u bolnicu zbog slomljene vilice.
— Sačekajte trenutak. Rekli ste da je kauboj na drvetu....
— To je jedan drugi — prijatelj onog što je odnet u bolnicu. Ukupno ih je bilo četvorica. Treći leži onesvešćen na pođu. a četvrti je obešen o kuku za kapute.
Mendi je odmahnula glavom .
— Karson je sad pored onog zarobljenog na drvetu. Samo ćuti i smeška se.
Devojka je uzdahnula. Znala je da se Karson smeši jedino kad je jako besan i spreman na tuču. — Ne sluti na dobro.
- Jeste li obavestili šerifa?
— Jesmo, ali on je, kao i većina, odustao od prevaspitavanja Karsona i poslao je svog pomoćnika.
— I?
— Pomoćnik je momentalno u ostavi i traži da ga pustimo odatle.
— Pa, zašto ga ne pustite?
— Zato što je ključ od ostave kod Karsona.
— Oh!
— Bolje prvo idite i kažite šerifu da spremi jednu ćeliju u zatvoru — reče vlasnik bara Džejku.
— Mislim da nema nikakve svrhe da budim šerifa Vilsona, jer on neće hteti da ustane samo zbog Karsona. I nije lud da lično pokuša da ga uhapsi.
Stvar je gotova.
— Ali ne i plaćanje — promrmlja vlasnik bara neraspoloženo.
— Platiće vam svu štetu. Uvek to radi.
— Niko mi ne može platiti za neprilike. Stalno trčim od majstora da mi poprave bar, naprave nova ogledala i kupujem nove flaše. Nekada se Karson opijao jedino kad je trebalo platiti porez, a sada skoro svakog meseca. Šta ga muči?
— Volela bih i ja da znam — uzdahnu Mendi. — Bolje da idem po njega.
— Mnogo sreće. I pazite, mislim da ima revolver.
