Ljubavnici i obožavaoci

Isključite Ad Blocker

Ovaj sajt je, izmedju ostalog, omogućen i prikazivanjem reklamnog sadržaja. Molimo isključite adblocker - hvala.

Džonatan Broud pogledao je oko sebe i zadovoljan osmeh pređe mu

preko lica. Sve je bilo na njegovom dlanu. Mnoštvo poznatih lica došlo

je da mu čestita na uspehu verovatno mu zavideći na prelepoj zgradi

„Broud Palasa". I sam je uživao u prizoru. Visoka građevina od stakla i

betona bila je pravi izazov prirodi. Bila je to stvar na koju je bio

najponosniji.

A bilo je dosta toga na šta je mogao da bude ponosan. U svojoj

trideset i petoj, Džonatan je bio ime u građevinarstvu i hotelijerstvu

takođe. Mnogo novca uložio je u sve to, ali ono što je gradio dobijalo je

gotovo neprocenjivu vrednost i on je toga svakim danom postajao sve

svesniji.

Kompaniju koju je osnovao još njegov deda, Džonatan je polako

pretvarao u imperiju i sada je imao sedam hotela na Menhetnu i dva u

Atlantik Sitiju. Kao da granica nije bilo za njega i njegovu snagu.

"Dame i gospodo" počeo je Džud Belton, bivši kongresmen i

uvažena ličnost "danas je ovaj grad postao bogatiji za jedno divno

zdanje: „Broud Palas". "

Gosti su njegove reči dočekali s aplauzom i Džonatan se nasmešio.

Oko njega je bilo toliko poznatih imena da nije znao s kim će pre stati

da porazgovara posle svega. Bili su tu Mariza Berenson, Nen Kepner,

Amanda Bureden, Kornelia Vest, Tomas Hoving, Džeri Zipkin,

Barbara Valters i još mnogi drugi. Bogati, moćni i poznati... I svi oni

želeli su da budu danas tu, u njegovu čast. Zašto? Zato što njih

povezuje jedna stvar, a to je novac. Klan takvih uvek se drži zajedno,

razmišljao je.

Još nekoliko ljudi održalo je kratke prigodne govore, a onda je bilo

vreme da se preseče traka. Ta čast pripadala je njemu i kad je to

uradio, ponovo se začuo talas aplauza. Džonatan je pogledom potražio

svog oca, Dejvida Brouda, i svoju sestru Meri. Oboje su blistali od sreće

i mahali mu razdragano. Odmah pored njegovog oca stajala je Stela.

Njegova žena bila je obučena najlepše od svih zvanica i toga je bila

svesna. Kad je videla njegov pogled, nasmešila mu se, ali Džonatan je

dobro osećao hladnoću tog osmeha.

"Dame i gospodo" počeo je Džonatan ne nameravajući da drži dug,

zamarajući govor "čast mi je da otvorim ovu divnu zgradu koja nosi

ime moje porodice i za koju se nadam da je bar mali doprinos lepoti

ovog grada. Ovo je način da vratimo Njujorku makar delić onoga što on

daje nama."

Još jedan buran aplauz i Džonatan odahnu. Nije bilo tako strašno,

razmišljao je. U stvari, teško je držati samo one govore u kojima

tražimo nešto.

"Zahvaljujem se svima koji su na bilo koji način doprineli izgradnji

ovog hotela i da vas ne bih zadržavao, neću ih nabrajati. Zato, budite

moji gosti u „Broud Palasu". On vas čeka..."


Naša ocjena
Vaša ocjena?
[Ukupno 0 Prosjek: 0]



Leave a Reply