Moje srce i tvoja kruna

Isključite Ad Blocker

Ovaj sajt je, izmedju ostalog, omogućen i prikazivanjem reklamnog sadržaja. Molimo isključite adblocker - hvala.

A toliko je volela Andreasa...

Kada je došao u Australiju, bilo mu je dvadeset, a njoj sedamnaest godina. Sada joj je dvadeset sedam. Krajnje je vreme da ostavi prošlost i sećanje na princa Andreasa i da započne život negde drugde, daleko od ovog mesta i od ljubavi koja je od početka bila osuđena na propast.

Holi je ostala na Manveniju da bi pokazala imanje potencijalnim kupcima. Ali od smrti njenog oca pre šest meseci, nije bilo ozbiljnih interesenata. Svakog dana imanje je propadalo i Holi više nije bila u stanju da ga zadrži. Najzad je i svoj posao učiteljice koja je držala predavanja putem radija, izmestila u Alis Springs, gde je bila centrala škole.

To je, dakle, kraj.

Poslednji put je nežno rukom dotaknula nadgrobni kamen svoje bebe a onda je ustala. Za trenutak je mirno stajala, a potom je nagnula glavu osluškujući zvuk koji je remetio mir aprilskog jutra. S istoka se približavao helikopter. Bio je crn kao noć i delovao je preteći.

Holi je uzdahnula. Poslednjih meseci dolazila je nekolicina zainteresovanih za kupovinu, ali niko od njih nije imao dovoljno novca za renoviranje farme. Da bi ponovo procvetao, Maniveniju je trebalo mnogo kapitala i vlasnik pun entuzijazma.

Holi nije bila raspoložena da svoj poslednji dan provede tako što će primiti strance, ali joj je urođena pristojnost ipak nalagala da to učini. Zaklonila je oči da ih zaštiti od podignute prašine i ugledala je kako se otvaraju vrata na helikopteru. Četvorica mladih, mišićavih muškaraca u tamnim farmerkama i crnim majicama iskočila su napolje.

Čudno, ostali interesenti bili su lokalni rančeri ili ljudi iz grada u poslovnim odelima.

Svejedno, mora da bude ljubazna prema svakome ko pokaže želju da kupi posed i da joj time pomogne da vrati očeve dugove. Prisilila je sebe da se osmehne i krenula prema ljudima jer nije želela da vide grob njenog sina. Izbliza su delovali još mlađe. Koža im je bila maslinasta, kao Andreasova. Delovali su ozbiljno i odlučno.

Holi je osetila jezu. Bila je ovde sasvim sama, niko je ne bi čuo ako bi vikala.

Obrisala je vlažne dlanove o farmerke, isturila bradu i zagladila kosu iza uva.

- Mogu li da vam pomognem?

Na tamnim licima nije bilo ni traga osmehu i Holina nelagodnost je porasla.
- Jeste li vi Holi Kavano? - upitao je čo-vek koji je delovao kao vođa.

- Jesam.

Verovatno je Grk, jer je Andreasov naglasak bio sličan. Možda su svi iz Arista, kao Andreas. Zar nije čitala o političkim nemirima na tom ostrvu? Ali u kakvoj je to vezi s njom? Odgurnula je te misli jer je stigla do četvorice ljudi. Odlučno je pružila ruku onom koji je prvi progovorio. Prihvatio ju je, ali je posle očekivanog kratkog stiska nije pustio, već je čvrsto stegnuo i privukao Holi sebi.

- Idete s nama - rekao je zapanjenoj Holi.

- Kako, molim?

Čovek se nije osvrtao na nju, povukao ju je u pravcu helikoptera. Holi je počela da vrišti iz sve snage.

- Hajde, strpaj je u helikopter! - promrmljao je drugi čovek. - Ali pazi da je ne povrediš.

- Ne, ne! - protestovala je. - Šta... zašto?

- Tišina! - zarežao je njen mučitelj. - Nema razloga za paniku. Princ Andreas želi da vas vidi, a što on želi, to i dobije.


Naša ocjena
Vaša ocjena?
[Ukupno 1 Prosjek: 2]



Leave a Reply