J.A. Redmerski: Na ivici ponora

Isključite Ad Blocker

Ovaj sajt je, izmedju ostalog, omogućen i prikazivanjem reklamnog sadržaja. Molimo isključite adblocker - hvala.

Tek da je primirim, pažljivo okrećem bradu tako da mogu da bacim pogled na momka. On odlazi od kase i ide prema kraju pulta gde sa ivice uzima svoje piće. Visok. Savršeno izvajane jagodice. Očaravajuće zelene oči modela i smeđa kosa sa jež frizurom.

„Da”, priznajem gledajući ponovo u Natali, „seksi je, pa šta?”

Natali mora da ga otprati pogledom dok on izlazi kroz dvokrilna staklena vrata i promiče ispred prozora pre nego što bude u stanju da me opet pogleda i odgovori mi.

„Oh, moj bože”, kaže razrogačenih očiju od neverice.

„Nat, on je samo momak.” Ponovo spuštam usne na slamku. „Slobodno bi mogla da staviš sebi na čelo natpis 'opsednuta'. Toliko si opsednuta da samo što ne počnu da ti cure bale.”

„Ti to mene zezaš?” Lice joj se iskrivilo u izraz čistog šoka. „Kamrin, imaš ozbiljan problem. To ti je jasno, zar ne?” Oslanja se leđima na stolicu. „Treba da povećaš dozu lekova. Ozbiljno.”

„Prestala sam da ih uzimam u aprilu.”

„Molim? Zašto?”

„Jer je besmisleno”, kažem bez ikakvih emocija. „Nisam sklona samoubistvu, pa nema razloga da ih pijem.”

Odmahuje glavom i skršta ruke preko grudi. „Misliš da ih prepisuju samo onima koji hoće da se ubiju? Ne. Nije tako.” Nakratko uperi prst u mene, a zatim ga sakrije u pregibu ruke. „To ti je nekakav hemijski disbalans ili nekakvo slično sranje.”


Naša ocjena
Vaša ocjena?
[Ukupno 0 Prosjek: 0]



No Responses

Leave a Reply