Neraskidiva veza

Isključite Ad Blocker

Ovaj sajt je, izmedju ostalog, omogućen i prikazivanjem reklamnog sadržaja. Molimo isključite adblocker - hvala.

- Mnogo te volim čak i kad sam ljut na tebe.
Roman je osetio da ga napušta napetost. Obojica su nepomično stajala, a onda je Patrik zagrlio brata.
- Zaista si mi nedostajao -promrmljao je. - Pozvaću našu braću, pa ću ih ubedili da opet dodu, ali prethodno ti moraš ubediti mamu i tatu da svi zajedno sednemo za sto i razjasnimo sve.
- Razgovaraću s njima čim resim Mojrin problem.
- Kad smo već kod toga - dodao je Patrik - kakva kazna čeka Ketrin i mene?
- Moraćete na pccanje.
- Idi - Patrik mu je rukom pokazao u pravcu potpalublja.
- Izgleda da imate mnogo toga da razjasnite. Ako je potrebno, nagovoriću Mojru da peca sa mnom dok...
- Hvala, ali za Ketrin planiram šampanjac, crvene ruže i sveće.
- Drago mi je što je lako.
Roman je konačno znao šta
ž.eli. Ketrin. Zauvek.
***
Džo Saton stajao je u luci. Ketrin je zagrlila Mojru, a Roman joj je klimnuo glavom u želji daje umiri.
- Kakva fina grupa turista -našalio se Džo. - Preusmerio si se na turizam, Patriče?
- Pozvale su me na pecanjc
- odgovorio je Patrik.
Potom su svi zajedno otišli u
Ketrininu kafanu. Džo i Roman seli su u ugao da na miru pričaju. Reta je istrčala iz kuhinje zagrlivši Ketrin i Mojru.
- Izludela sam od brige. Ako se to još jednom ponovi...
- Uplašila si se i za mene? -zbunila se devojčica.
- Naravno - Reta ju je jače stegnuta.
- Ako si se ti toliko uplašila, onda su moji roditelji dosad poludeli od straha.
Ketrin jc ldimnula glavom.
- Znači li to da želiš da se vratiš kući? Ili bar da porazgo varaš s njima?
- Ne - Mojra je odmahnula glavom. - Može li Džo da ih pozove i da im kaže da sam dobro?
- Pitaj ga - predložila je Ketrin. Onda je na poslužav-nik stavila kafu i toplu Čokoladu, pa je zajedno s Mojrom prišla stolu za kojim su sedeli Roman i Džo.
- Stiže kafa - Ketrin je značajno pogledala Romana. Mojra je prišla Džou.
- Voiela bih da pozovete moje roditelje, ali neću da saznaju gdc sam. Želim samo da znaju da sam dobro.
- To je lepo - rekao je Roman
- ali nije jednostavno, kao što zamišljaš. Ako tvoji roditelji saznaju da smo u kontaktu s tobom, dužni smo po zakonu da te vratimo kući.
- Ali obećao si mi!
Džo se brzo umešao.
- Neću pozvati tvoje roditelje dok ne čujem šta ćeš mi reći. Mojra, ovo jc tvoja šansa. Ispričaj mi zašto si pobegla od kuće. Šta su ti roditelji učinili?
- Žele da me pošalju od kuće
- promrmljala je Mojra, molećivo gledajući u Ketrin. - Molim te, nemoj im to dozvoliti.
- Kuda žele da te pošalju? -upitao je Džo, ali je devojčica ćutala.
- Mislio sam da ćeš razgovarati s njenim roditeljima o tome - nadovezao se Roman.
- Već jesam, ali su mi rekli da problem nije u tome, jer se Mojra složila s njihovim planovima.
- Oni su odlučili - zajecala je Mojra. - Nikad me nisu pitali za mišljenje! Ako me ne žele u kući, zašto bih se tamo vratila?
- okrenula se Ketrin. - Mogu li da ostanem kod tebe?
- Naravno, ali to nije jednostavno.
- Džo, moraš još jednom otići Molovima - ubacio se Roman.
- Reci im da ćemo uključiti sud ako nam ne kažu zašto je Mojra pobegla od kuće. U protivnom, možemo im oduzeti roditeljska prava.
- A šta ako mi zaprete da će me tužiti jer krijem mesto gde se krije njihova kćerka?
- Ne brini, nazvaću tvog pretpostavljenog i objasniću mu zašto smo tako postupili - obećao je Roman.
Nešto kasnije prišao jc Ketrin, čežnjivo joj se zagledavši u oči.
- Šta će biti s nama?
- Nemam pojma...
- Hajdemo! U blizini je otvoren hotel.
Iako nov, hotel je izgledao kao da je izgrađen pre sto godina, jer je bio u viktorijanskom stilu. Ketrin je stajala po strani dok je Roman iznajmljivao sobu. Potom je naručio da im u sobu donesu hranu, čokoladnu tortu i šampanjac... za sat vremena.
Kad su ušli u lift, Roman ju je strasno poljubio pritisnuvši je uza zid. Vrelina koju je isijavalo njegovo telo pomutila joj je razum. Oselila je koliko je uzbuđen čim se naslonio na nju. Kad se lift zaustavio, Roman ju jc povukao za sobom.
- Pre nego Što uđemo u sobu želim nešto da ti kažem. Volim te. Nije reč samo o seksu, volim te svim srcem.
Pružila je ruku i pomilovala ga po obrazu.
- Verujem ti.
Roman je otključao vrata, podigao Ketrin u naručje i uneo je preko praga.
- Ne znam šta će biti sutra, ali želim da uživamo u ovom trenutku - Ketrin jc počela da mu otkopčava košulju.
Roman joj nije dopustio da žuri. Želeo je da uživa, pa je polako svlačio Ketrin. Želeo je da poljubi svaki delić njenog tela. Nekad je bilo tako. Uživali su jedno u drugom dopuštajući da ih strast savlada. Ketrin je počela da otkopčava njegove pantalone, nežno ga milujući. Romanovo telo podrhtavalo je od uzbuđenja. Potpuno joj se prepustio. Činilo mu se da su njene ruke i usne svuda po njegovom telu.
- Romane, želim te! - rekla je uzdišući.
Uhvatio ju je za ramena i povukao na prostrani krevet.
a potom je s nje svukao odeću. Činilo joj se da se posle dugo vremena probudila iz dubokog sna, jer su sečanja oživela. Grlila gaje privijajući se uz njega. Osećao je da je spremna i više nije mogao da se uzdržava. Lagano je prodirao u nju gledajući je pravo u oči i osećaju-ći neopisivu milinu. Ketrin je zastenjala, a onda su njihova tela ritmično počela da se kreću, najpre polako, pa sve brže. Tako je uvek bilo s Ketrin... i samo s njom. Ketrin se privila uz njega, pa je zaplakala. Kad se smirila, upitao ju je:
- Sve u redu?
- Da - nasmešila se jer je čula kucanje. - A sad sam gladna.
Oborenog pogleda, konobar je ispod prozora ostavio kolica puna hrane. Roman mu je pružio veliku napojnicu pre nego što je zaključao vrata za njim...
***
Roman je razgovarao sa Džoom duže od sat vremena. Susret s Morovima nije bio us-pešan. Insistirali su na tome da porodične probleme rešavaju tek kad se Mojra vrati kući.
- Možeš li ih zadržati još neko vreme?- zamolio je Roman. - Pokušaću da nagovorim Mojru da mi sve ispriča. Možda će nam dati dobar razlog da uključimo sud. Naprosto moramo saznali kuda su hteli da je pošalju. Ako je reč o nekom prvoklasnom internatu, moraćemo je predati.
Činije spustio slušalicu, telefon je ponovo zazvonio. Bio je to Rajan.
- Patrik mi je rekao da ćeš ubediti mamu i tatu da razgovaraju s nama.
- Pokušaću. Hoćete li uskoro doći?
- Ne znam. Mene što se tiče, sačekao bili do Božića, ali moja kćerka želi da upozna baku. Otkad je saznala da sam je po-setio, ne ostavlja me na miru. Doći ćemo sva trojica čim javiš da možemo. 1 povešćemo žene.
- Mislim da bi najbolje bilo da se okupimo u subotu, na neutralnom terenu... na primer, u Ketrininoj gostionici - predložio je Roman.
- To zvuči dobro.
Ketrin je primetila da je Roman neraspoložen kad je u subotu ujutro stigao u njen lokal. Spontano ju je zagrlio i poljubio, a na njegovom licu primetila je izražene podočnjake.
- Došao sam zbog Mojre. Danas moram odlučiti šta će biti s njom. Žao mi je, Ketrin, njeni su roditelji zapretili da će nas tužiti. Pomozi mi da saznam kuda žele daje pošalju, pa ćemo možda imati šansu. Ako nam ne kaže, otići će kući ćak i po cenu da izgubim tebe. Imaš samo pola sata da nešto saznaš.
Roman je ostao u stanu, a Ketrin je pozvala Mojru za sto.
- Znaš da ti želim najbolje. Roman i Džo više ne mogu da odlažu tvoj povratak kući. Tvoji roditelji prete da će tužiti Romana, Džoa i mene.
- Ali to nije fer! Pozvaću ih i reći ću im da sam dobro.
- Mislim da je kasno za to. Ako postoji razlog zbog kojeg ne želiš kući, reci nam, jer nam vreme ističe.
Mojra se rasplakala, ali je ćutala.
- Mojra, sigurno nisi pobegla bez razloga.
Devojčica je odmahnula glavom.
- Onda nemamo izbora. Roman će morati da te vrati.
- Ne želim to.
- Moraš, Mojra. Roditelji te vole. Džo kaže da je u to siguran. Misliš li da se prevario?
- Ne, ne sasvim.
- Onda neće biti tako loše da se vratiš kući. Možda ćeš uspeti da se dogovoriš s njima.
- Hoćeš li i ti poći sa mnom?
- Ako Roman nema ništa protiv - rastanak s Mojrom teško je padao Ketrin, ali želela je da vidi njene roditelje.
- U redu, onda idem - pristala je Mojra.
Ketrin je rekla Romanu da bi želela da pođe s njima.
- Dogovoreno - klimnuo je glavom. - Samo moram da prenesem Reti šta da kaže ljudima koji će doći ovamo.
Ketrin je odmah znala o čemu je reč.
- jesi li siguran da želiš da podeš s nama? Džo bi mogao da nas odveze Morovima...
- Ne, moja braća znaju da ću danas bili na putu, ali će doći ovde pre nego što se vratim.
Ketrin je shvatila da je Roman spreman da zbog Mojre odloži pomirenje za kojim je godinama čeznuo. Roman, koji je stajao pred njom, nije bio čo-vek koji ju je ostavio pre četiri godine. Osetila je da se nadima od ljubavi prema njemu.
*#*
- Bojim se - prošaputala je Mojra kad je Roman parkirao automobil ispred njene kuće. -Mama i tata sigurno su besni na mene.
- Obavestio sam ih da stižemo - hrabrio ju je Roman. -Prcsrcćni su što si odlučila da se vratiš.
- Ali nedeljama nisam bila u školi! Sigurno ću ponavljati razred.
- Biće naporno, ali uspe-ćeš - nasmešio se Roman. -Razgovaraćemo s direktorom...
- Ne! - viknula je devojčica.
- Zašto, Mojra? Sigurno ćeš položiti maturski ispit - ume-šala se Ketrin.
- Ali ja ne želim da ga položim. Želim da idem u školu sa svojim vršnjacima. Svi su u razredu stariji od mene i ponašaju se kao da sam beba.
Sad je Romanu bilo jasno. Roditelji su bili ponosni na Mojru, ali su zaboravili na činjenicu da joj je tek trinaest. Želeli su da je sledeće godine pošalju na koledž, a ona psihički nije bila spremna na to i zato je stalno ponavljala da žele da je pošalju od kuće.
- Zato si pobegla? Da ne bi položila ispit i da bi mogla da ostaneš kod kuće?
Mojra je klimnula glavom.
- 0, Mojra - uzdahnula je Ketrin zagrlivši devojčicu.
- Zašto nam to odmah nisi rekla?
- Nisam mogla. Roditelji bi me zbog toga mrzeli. Ponosni su na to što sam inteligentna i nisam želela da ih razočaram. Svi mi se rugaju u školi, a na koledžu bi sigurno bilo gore.
- Ne moraš još da odrasteš, tvoji roditelji će to sigurno shvatiti. Pronaći ćemo rešenje. A sad hajdemo, jedva čekaju da te vide.
Mojra je uhvatila Ketrin za ruku i zajedno su krenule prema ulaznim vratima. Ugledavši oca i majku, devojčica im je potrčala u susret.
Majka ju je zagrlila, a očeve oči napunile su se suzama.
- Hvala vam što ste nam doveli kćerku - rekao je gospodin Moro.
- Imate divnu devojčicu - na-smešila se Ketrin.
- Možemo li nakratko da porazgovaramo? - zamolio je Roman. - Želim da znate zašto je Mojra pobegla od kuće.
Kada im je sve ispričao, gospođa Moro je bila iskreno iznenađena.
- Zašto nam to nikad nisi spomenula? Pojma nisam imala da si toliko nesrećna.
- Zato što nije želela da vas razočara - odgovorio je Roman uniesto Mojre.
- Smislićemo nešto sada kad to znamo - rekao je gospodin Moro. - Nikakav ponos nije važniji od sreće našeg deteta.
Sat kasnije Roman i Ketrin oprostili su se od Morovih, uz. dogovor da ostanu u kontaktu i da se sretnu tokom leta.
U povratku kući Ketrin je upitala Romana:
- šta planiraš za večeras u mom lokalu? Hoćeš li se tamo sastati s braćom?
- Da. Danas dolaze s decom i ženama, a planiram da dovedem mamu i tatu.
- To je divno. Okačiču natpis da je restoran rezervisan, tako će tvoji roditelji biti opušteniji.
Kad su stigli, ispred lokala su ugledali parkirane automobile s tablicama drugih država. Ketrin
je primetila da je Roman stisnuo zube. Iako je svakodnevno rešavao tuđe probleme, plašio se da se suoči sa svojim.
- Uspećeš - hrabrila ga je Ketrin.
Roman je zajedno s Patrikom otišao po roditelje. Ketrin ih je dočekala pred vratima gostionice, srdačno zagrlivši Romanovu majku. Prišla im je mala devojčica obrativši se Konoru Bejtsu:
- Jesi li ti moj deda?
Konor je duboko uzdahnuo.
- Jesam, anđele.
- Ja sam Ketlin, dobila sam ime po baki, a ovo su moji mama i tata.
Roman je posmatrao kako se očev pogled podiže do Rajana, u čijim su očima blistale suze.
- To nije samo tvoj deda, nego i moj! - povikao je mali Kevin, koji im je dotrčao u susret.
Konor se suznim očima zagledao u drugog sina, koji je stao ispred njega sa ženom. Potom se okrenuo trećem, koji kao da je pokušavao da se sakrije.
- Ti si sigurno Majki - rekao je Konor slomljeno.
- Drago mi je Što se bar mog imena sećaš - uzvratio je Majki.
Konor je ostao pribran.
- Znam da sam to zaslužio...
- Hajde da sednemo - predložio je Roman. - Ketrin, donesi nam piče.
- Pošto sam najstariji - Rajan je ustao - možda je najbolje da vas ja pitam: zašto ste nas napustili? Mislim da zaslužujemo objašnjenje posle svih bolnih godina nadanja i čekanja.
Ketlin je prekinula podužu tišinu:
- Objasniću vam - potekle su joj suze niz obraze.
- Ne, Ketlin, dovoljno si dugo patila - Konor je podigao ruku. - Osim toga, ja sam doneo tu odluku. Vaša majka i ja venčali smo se veoma mladi. Imao sam dobar posao, a godinu dana kasnije rodio se Rajan. To je bio najlepši dan u mom životu!
Nastavak na strani 6 ►

Naša ocjena
Vaša ocjena?
[Ukupno 6 Prosjek: 3.2]



Leave a Reply