Isključite Ad Blocker
Ovaj sajt je, izmedju ostalog, omogućen i prikazivanjem reklamnog sadržaja. Molimo isključite adblocker - hvala.
Džejkob Konal Deverel je pročitao ono što je držao u ruci, polako podigao pogled i zadržao ga na mladoj ženi koja je sedela preko puta njega u ogromnoj, kožnoj fotelji.
- Hoćeš li da kažeš da je ovo napisao i ostavio moj deda tvojoj baba tetki, Klarisi Heviled? U tom slučaju sam ja dužna da ti ispunim svaku želju, zar ne?
Šeron Graham se malo nagnula napred kao da je htela bolje da vidi svoga sagovornika.
- Da odgovorila je ona mirno.
- Šališ se -prašaputao je Konal Deverel i odmahnuo glavom kao da želi nešto loše da odagna od sebe. - Ako je moj deda ovo napisao...
- On jeste to napisao - prekinula ga je Šeron. - Svi iz porodice Deverel imaju da ispune ono što se traži od njih - nastavila je ona. Tu lepo piše: „donosiocu ovog pisma".
Konal je uzdahnuo. Njegov deda, Džejk, je bio nešto posebno, lep pametan, sve! Mora da je i ta Klarisa bila još izuzetnija kad je on, sa dvadeset i dve godine, mogao ovako nešto da joj ostavi.
- Sve je ovo glupost! - uzviknuo je Konal besno, zgužvao pismo i bacio ga u korpu za otpatke.
- To je samo kopija - rekla mu je Šeron mirno. - Original se dobro čuva.
- Baš me briga - uzviknuo je Konal. - Neću, valjda ja da snosim posledice zbog tuđih grešaka ili ne znam ni ja čega! Nikakvu želju neću ja tebi ispuniti!
- U redu - rekla je Šeron mirno. - Samo, ne znam šta će biti sa ugledom porodice Deverel.
Konal je pocrveneo jer je veoma dobro znao da pred sobom nema glupu devojku. Novinari bi jedva dočekali priču od nje, a njegov stric je upravo postao senator. Ugled porodice Deverel bi se istopio kao grudva snega na suncu.
