Stidljiva kontesa

Isključite Ad Blocker

Ovaj sajt je, izmedju ostalog, omogućen i prikazivanjem reklamnog sadržaja. Molimo isključite adblocker - hvala.

Magla je počela da se razilazi. Njeni gusti pramenovi su zaklinjali još samo vrhove Kambrijskih planina. Divlji, nenastanjen predeo nije izgledao naročito gostoljubivo. Bilo je u njemu nečeg nepristupačnog. Takav predeo mogao se dopadati samo njegovim starosedeocima. Iako blizu grada, ovo imanje je bilo nekako po strani i činilo se odavno zaboravljeno od ljudi.
Nekome se, možda, život u takvom miru ne bi dopao, pomislila je devojka, podstičuči mazgu na kojoj je jahala da pođe brže. Meni se dopada i volela bih da se nikada ništa ne promeni.
Na tu pomisao, Norma Eden je glasno uzdahnula. Mazga je podigla glavu i načuljila uši. Činilo se da životinja, na taj način, izražava svoje saosećanje prema jahaču kojeg je tako često nosila ovim krajem.
- Kakvo neprijatno vreme, Klio - rekla je Norma i potapšala životinju po vratu. - Kao daje čitav kraj svestan šta smo izgubili. Otkako tate više nema i nebo kao da ne ume da se razvedri. Jadan tata. A tako je voleo ovo imanje.
Činilo joj se da joj je lakše kad o tome govori glasno. Kad kuće to nije mogla. Vaspitana je da svoja osećanja čuva u sebi.

Nastavak na strani broj 2

Naša ocjena
Vaša ocjena?
[Ukupno 2 Prosjek: 4.5]



Leave a Reply