U dobru i zlu – Tereza Revaj

Isključite Ad Blocker

Ovaj sajt je, izmedju ostalog, omogućen i prikazivanjem reklamnog sadržaja. Molimo isključite adblocker - hvala.

Nakon što je izgubila roditelje, Ksenija, mlada Ruskinja slobodnog duha, beži od boljševika i iz Sankt Peterburga seli se u Pariz, gde se suoĉava sa tragedijom i usamljenošću života u izgnanstvu. Medjutim, Ksenija je rešena da se ne preda i zato pronalazi posao: radi kao model kod jednog francuskog dizajnera koji je očaran njenom jedinstvenom, upečatljivom lepotom. Tako upoznaje talentovanog fotografa, privlačnog Nemca Maksa, i sa njim se upušta u strastvenu ljubavnu romansu, a njen život više nikada neće biti isti.

Ipak, Ksenija ne želi do kraja da se preda toj ljubavi, iz straha da će tako izgubiti svoju slobodu i nezavisnost.
Istorija se takodje urotila da razdvoji ljubavnike, stavljajući ih pred dramatične izbore. Užasnut Hitlerovim usponom, Maks se priključuje pokretu otpora. Ksenija, s druge strane, krije od Maksa da nosi njegovo dete i udaje se za moćnog pariskog političara koji će joj pružiti bolji život i zaštititi je.
Hoće li njihova ljubav preživeti tamu i neizvesnost tih nemilosrdnih vremena?


Odlomak:

Sreća ne voli slabe. Ona se izaziva, osvaja, jednom rečju, zaslužuje se, kao krst svetog Đorda na bojištu, a Ksenija Fjodorovna Osolin bila je sigurna da je zaslužuje. Kako se rat odužio već skoro tri godine, a na stotine miliona Rusa umiralo je od Baltika do Dunava, šansa da će jedan mladi oficir carske garde prisustvovati večeri u čast njenog rođendana bila je slaba, ali ona nije oklevala da mu pošalje pozivnicu i, ne dobivši odgovor, da telefo ira kako bi saznala da li je dobio dozvolu za izlazak. Njena majka bi se užasnula kada bi saznala.

Nosa zalepljenog za prozor, Ksenija huknu na staklo, kao stoje radila kao dete, zatim nacrta neko lice. Da li se strpljenje uči s godinama? A i ta nekolicina što protestuje oko Kazanske katedrale sigurno neće pokvariti njeno slavlje.

Začuše se ulazna vrata i u predsoblju odjeknu duboki glas njenog oca. Poznavala je svaku nijansu tog glasa i odmah shvati da joj je otac neraspoložen, možda čak i ljut. Zamisli ga kako skida svoju debelu jak u i frkće kao medved, a onda začu njegove neujednačene korake dok prelazi preko sobe i odlazi u svoj radni kabinet, desnom čizmom grebu ći parket, što je bila uspomena na ranu iz rata.

Ona se okrenu na petama i pogledom prede preko salona. Nije bila upalila nijednu lampu i stajala je tako u tami, ovog kasnog popodneva, mirna i uspravna u dugoj suknji od sive vune i beloj bluzi s nabranom kragnom, ogrnuta šalom. Još je osećala opori miris antiseptika iz bolni e, gde je pomagala oko zbrinjavanja ranjenika. Nisu joj poveravali delikatne zadatke, smatrajući daje kao petnaestogodišnjakinja još mlada za posao medicinske sestre ili za susrete s gnojavim i indiskretnim ranama, ali nisu odbijali njenu pomoć oko pripreme zavoja, dezinfekci e hirurških instrumenata i podizanja morala ranjenim borcima. Kazaljka je nizala minute. U prostoriji su se nazirale konture kreveta i fotelja. Devojčica zatvori oči i priseti se rasporeda persijskih tepiha i ogledala, police s glavom sfinge, okruglog stočića od drveta ruže i kra uljka, stolica ukrašenih drvorezom. Na zidovima, tapete pravih majsto a, renomirana kolekcija medu visokim društvom u gradu. Poput fanto a, mogla bi se provući kroz sveti i nameštaj od brezovi ne iz Karelije, dotaći ukrasne ramove na klaviru ili kolekciju tabakera. Napamet je znala raspored u velikom salonu, kao i u svim ostalim prostorijama, u toj i toploj i protokolarnoj kući, u kojima za nju nije bilo tajni. U toj baršunastoj tišini, činilo joj st da oseća slabi puls kuće, koji je odzva jao u njenim venama i celu je ispunjavao. Srce te kuće, koja se nalazila blizu jednog, ledom okovanog kanala, na pola puta između dve katedra e, kucalo je zajedno s njenim.

Kliknite broj 2 za nastavak...

Naša ocjena
Vaša ocjena?
[Ukupno 1 Prosjek: 5]



Leave a Reply