Zavedi me, šeiče

Isključite Ad Blocker

Ovaj sajt je, izmedju ostalog, omogućen i prikazivanjem reklamnog sadržaja. Molimo isključite adblocker - hvala.

Nebo je bilo safimo plavo, bez oblačka. Pod nemilosrdnim sunčevim racima grupa muškaraca nepomično je sedela na konjima, okružena samo tišinom pustinje. Sve oči bile su uperte u jahača koji je bio malo izdvojen od grupe. Na desnoj ruci imao je kožnu rukavicu, a na njoj je mirovao soko s kapicom na glavi. Posle nekog vremena jedan jahač iz grupe poterao je konja do čoveka koji je stajao po strani.
- Vreme je, Tefiče - rekao je.
Ovaj je samo klimnuo glavom. - Znam.
Njegov otac bio je u pravu, ali poslednji pozdrav mrtvom bratu bio je bolan isto koliko i sahrana.
Ko bi pomislio da će ga ovaj stari običaj toliko dirnuti? Tefik je, doduše, odrastao u Dubaku, ali odavno ne živi tu. On je svetski, visokoobrazovan čovek, pa ipak...
- Tefiče?
Klimnuo je glavom. Soko je nervozno mahao krilima, jer je osećao da će mu skinuti kapu.
Tefik je podigao ruku, a njegov profil podsećao je na profil moćnog sokola. - Salime, brate moj - rekao je promuklim glasom. - Šaljem ti sokola. Posmatrajte zajedno široko nebo iznad naše domovine.
Potom je skinuo kapu sa sokolovih očiju, ispružio je ruku, a ptica je raširila krila i poletela u nebo. Niko od muškaraca nije se ni pomerio ni progovorio. Tek posle nekog vremena sultan se nakašljao.
- Obavljeno je - zaključio je. Tefik je još uvek gledao u nebo dok se soko postepeno gubio iz vidnog polja.
- Da, oče.

Tvoj brat sad počiva u miru.
- Zaista?, pitao se Tefik. Želeo je da veruje u to, ali Salimova smrt... Rutinski let. Potrajalo je nekoliko dana pre nego što su nakon pada i eksplozije pronašli ostatke aviona...
- Bio je dobar sin - rekao je sultan mirno - i dobar voda ovog naroda. Sad je mrtav, pa moramo promeniti planove za budućnost.NASTAVAK NA STRANI 2

Naša ocjena
Vaša ocjena?
[Ukupno 7 Prosjek: 4]



Leave a Reply