Želim da gledam kako moj sin raste

Isključite Ad Blocker

Ovaj sajt je, izmedju ostalog, omogućen i prikazivanjem reklamnog sadržaja. Molimo isključite adblocker - hvala.

Ponovo narkomanska zavisnost

Kako se inače dešava, baš u to vreme sreo sam jednog drugara iz bivše životne faze. Čestitao mi je što sam postao otac. prigovorio da bih mogao da častim, pa smo popili nekoliko čašica, a na kraju je častio on, linijom belog, linijom koja me je odvukla u iluziju u kakvoj sam lebdeo godinama ranije...
Kući sam došao urađen, kao u ona davna vremena. Iako me nikada nije videla u takvom stanju, Dana je odmah shvatila šta se desilo. I odmah jc usledila priča o tome kako je njoj teško, kako njoj treba razumevanje, kako sam bezobrazan i bezobziran. Nijedno pitanje zašto sam pokleknuo nije postavila, nijednu reć utehe ili savet nisam čuo...
Osećao sam da mi treba još, bio sam kao ćovek koji je godinama na dijeti, pa je slučajno probao kocku čokolade s gomile.
Kad sam se i sledećeg dana kući vratio obezglavljen, Dana mi je ćutke spakovala kofere. Nisam imao šta da kažem na to, jer sam se osećao kao poslednje đubre na svetu...
Iako je ona lako digla ruke od mene, moji roditelji su još jednom smogli snagu da me iščupaju iz pakla i vrate na pravi put dok nisam gore zabrazdio.
Bio je to blaži oblik odvikavanja, više držanje na oku i kontrola svakog mog pokreta. Za to vreme i otac i majka pričali su mi o Ivanu, Maja mi je pokazivala njegove fotografije, a Dana je pokazala rešenost da mu ne pridem dok ne budem „načisto sa sobom“, što je moglo značiti i godine. Opisivali su mi njegov miris, mekoću kože, a ja sam venuo od bola što ne mogu da budem uz svog sina.

A onda su se u sve to umašali i Danina majka i otac, i tetka i strina... Apelovao sam na njihov zdrav razum, molio ih da ubede Danu za dopuštenje da viđam dete i tek tada sam shvatio šta zapravo misle o meni. Za njih više nisam bio Danin muž, Ivanov otac ni bivši narkoman, već drogcraš opasan po okolinu, a naročito po nejako dete. Ni traga više nije bilo od ljubavi, za koju sam verovao da će potrajati celog života. Ostala je samo gorčina i nejasno sećanje na ono što smo nekad bili...
Fo ko zna koji put tražio sam stabilan oslonac pod nogama. Da, smatrao sam sebe krivcem za ovo kratkotrajno posrnuće, ali ni Danu nisam doživljavao kao potpuno nedužnu. Vraćao sam film i koren nevolje pronašao u onim početnim nesuglasicama, zapravo, u nemogućnosti da se suočimo s problemima. Mi smo, jednostavno, ostali zaglavljeni u problemima.

Obratio sam se sudu i dobio sam rešenje da mogu da viđam sina. Dana u početka nije htela ni vrata da mi otvori: ili bi ostavila otključan stan ili bi poturila nekoga ko bi se tu zatekao da mi iznese dete. Nisam, priznajem da nisam znao ni šta treba da radim s njim, da li je jeo ili mu treba presvući pelenu, ali pored bojazni hoću li ispravno postupiti, osetio sam i novu draž... Upoznavali smo se, gradio sam svoj odnos prema Ivanu bez sufliranja i strogih saveta. Zaljubio sam se u to malo biće.
Interesantno, ali iz nekog razloga nikada ni pomislio nisam da bismo Dana i ja mogli da se
pomirimo... da li zbog njene tvrdoglavosti ili mog zahlađenja prema njoj, ili jednostavno zato što smo neke mostove među nama porušili, a više nije bilo zainteresovanih za građenje novih.
Ivan je bio naša jedina spona, nit koja se nije ni rušila ni gradila, nego je bila svoja i večna.

Nastavak na sljedećoj strani...


Naša ocjena
Vaša ocjena?
[Ukupno 6 Prosjek: 1.5]



Leave a Reply