Želim da gledam kako moj sin raste

Isključite Ad Blocker

Ovaj sajt je, izmedju ostalog, omogućen i prikazivanjem reklamnog sadržaja. Molimo isključite adblocker - hvala.


Višnjin nokaut

paruzpice
Kad sam upoznao Višnju, nisam mislio o njoj kao o potencijalnoj devojci. Kakva devojka, mene one u to vreme nisu interesovale. Prijao mi je slušalac raspoložen da čuje
moju priču o Ivanu, poneku iz prošlosti i upadicu o Dani. Višnja je bila konobarica u kafiću u koji sam odlazio, mlada od mene, crvenokosa, s nekoliko malih tetovaža i pirsinga. Mislio sam da me ne sluša pažljivo, ali sam pričao, osećao sam potrebu to da činim. Nasula bi mi piće, pripalila bi cigaretu sa mnom, pa bi odlazila da posluži drugu mušteriju. A ja sam pričao, pričao, ponekad i kad ona ode, gubio sam se, nekad plakao, ali se i smejao. Trajalo je to tako neko vreme sve dok jedne večeri nije progovorila:
- Slušam te, plačeš, pričaš o detetu, bivšoj... Šta si učinio za njega kad ga toliko voliš? - pogledao sam je, iznenađen time što me je sve vreme slušala. - Kukaš mi, cviliš i tražiš tuđe greške. I čudiš se bivšoj što ti ne da detc. Trgni se, čo-veče, učini nešto prvo za sebe, a onda i za njega! Preuzmi život i odgovornost u svoje ruke. Prestani da pričaš i počni da radiš!
- Ali šta?! $ta s reputacijom bivšeg narkomana mogu da uradim?
- Za početak, da odeš... nekud napolje, gde te to niko neće pitati, gde će im biti važno samo ono što radiš...
- A kako da odem? Ko će mi dati novac za tu avanturu, ko će mi verovati?
Spustila je gard i nasmejala
se.
- Evo, ja ću... Idem u Oslo, imam tamo neke prijatelje, koji drže piceriju i spremni su da mi pomognu. Radiću tamo, pa ako i ti želiš...
- Ali ja ne umcm da pravim piću - zavapih.
- Za početak, izbaci to ne umem i ne znam iz rečnika i nauči da se boriš. Nisi znao ni da se drogiraš, pa si naučio.
Nasmejao sam se.
-1 još nešto treba da upamtiš: ljudima dajem samo jednu šansu - namignula mije. - Imam jednog, eno ga još plače i cvili za mnom, ali on je bivši.
Ponovo sam se nasmejao, diskretno mi je dala do znanja da je moja suptilna priča o Dani suvišna.
Nekoliko meseci posle tog razgovora Višnja i ja otišli smo u NorveSku. Isprva mi je sve bilo neobično: i ona, i ljudi, i klima, i sunce... Prvo sam naučio da otvorim srce i oči, a ostalo sam polako usvajao. I nisam bio siguran u to jesam li srcćan dok mi na to nije skrenula pažnju... niko drugi nego
- Dana.
- Ne znam da li na tebe utiču Norveška ili Višnja, ali zvučiš kao 2008. godine.
Verujem daje namerno izbegla da kaže: kao u vreme kad smo se upoznali. Tada sam u razgovoru s njom stekao utisak da bi volela da smo ponovo zajedno.
Ipak, poverovao sam joj da treba da budem srećan i zadovoljan.
Iz nekog razloga, i posle svega, baš nju sam smatrao jednim od svojih pravih pri jatelja. I čim je videla da sam se pomerio s dna, počela je redovno da me izveštava o Ivanu, da mi šalje njegove fotografije i video-snimke.
- Nedostaje mi Ivan - rekao sam. - Teško mi je što smo razdvojeni...
- Ne morate biti. Nadi mi posao u Norveškoj i imaćeš ga uza se u svakom trenutku
- Dana je tačno znala šta radi.
I eto, zbog toga je Maja planula na početku priče.
Nadam se da me makar vi razumete.

Nastavak na sljedećoj strani...

Naša ocjena
Vaša ocjena?
[Ukupno 6 Prosjek: 1.5]



Leave a Reply